Kao i prethodnih godina, nastavljamo dugogodišnju praksu infoKOP intervjua sa različitim subjektima na Kopaoniku. Ovog puta posetioci internet portala infoKOP imaju priliku da pročitaju intervju sa zamenikom rukovodioca ski centra Kopaonik, Goranom Mihajlovićem.

Zamenik rukovodioca ski centra Kopaonik, Goran Mihajlović, iza sebe ima preko 25 godina radnog iskustva na skijalištu Kopaonik, Počeo je sa radom još u Genexu kao inspektor staza, a zatim je radio na različitim radnim mestima u Skijalištima Srbije. Bio je dežurni redar, šef staza i šef odeljenja za uređenje staza, a uz sve to aktivno se bavio i skijanjem kao takmičar. Istinski je i pravi zaljubljenik u Kopaonik, prirodu i skijanje. Oženjen je i otac dvoje dece.

Trenutno smo na polovini tekuće ski sezone 2020/2021. Koliko je teško organizovati rad ski centra u doba pandemije Korona virusa i da li ste zadovoljni dosadašnjim radom Skijališta?

Uslovi za rad tokom pandemije su teški za sve one kojima posao zavisi od direktnog kontakta sa ljudima, a turizam je na globalnom nivou najveći gubitnik. Ceo svet je već skoro godinu dana potpuno zaključan i putovanja su svedena na minimum. Mi se trudimo da ovu krizu prebrodimo što bolje, da stvorimo uslove bezbedne za rad i za korisnike i da svi ljubitelji Kopaonika mogu bezbrižno da skijaju.

Sam početak sezone nismo najavljivali kao prethodnih godina, upravo zbog toga da ne stvorimo velike gužve, iako smo svesni da su skijaši jedva čekali da izađu na sneg. Takođe, veoma nepovoljni vremenski uslovi su nam vezali ruke za pravljenje snega, pa smo počeli skromno samo na Karaman grebenu. Kako je temperatura išla u minus, tako smo sve brže i agresivnije puštali staze u rad. Januar mesec je izuzetan što se posećenosti tiče, a mi se trudimo da pružimo što bolje uslove za skijanje. 

Svedoci smo da se na Kopaoniku povremeno prave gužve i da se deo turista baš i ne pridržava propisanih mera za suzbijanje širenja Korona virusa. Kakve sve epidemiološke mere Skijališta preduzimaju i sprovode?

Nakon izuzetne letnje sezone, Skijališta Srbije su sa velikom neizvesnošću i oprezom ušla u novu ski sezonu. Da bi se skijanje uopšte pustilo u rad pod ovako teškim okolnostima za zdravlje i bezbednost korisnika, ali i zaposlenih u ski centru, bila je neophodna ozbiljna organizacija. Složićete se da je veoma delikatno i da doza straha postoji kod svih kada treba nekoliko hiljada ljudi organizovati kako bi svi mogli da uživaju u skijanju, a da ostanu potpuno zdravi i bezbedni. Zato su Skijališta Srbije postavila obaveštenja o tome kako je neophodno postupati u uslovima epidemije, a postavljeni su i razvodnici koji usmeravaju skijaše na ulaz na ski instalacije. Redari su tu koji moraju da kontrolišu mere i da ih sprovode.

Slažemo se da je u samom početku bilo malo “nategnuto” i da su ovo za sve nas potpuno nove okolnosti, pa smo se u jednom momentu susreli sa gužvama na polazima žičara, ali smo se potrudili da u što kraćem roku rešimo određene propuste koju su se desili kako sa naše strane, tako i sa strane samih korisnika. Moram da napomenem da nije dovoljno da sve perfektno funkcioniše samo u postavci Skijališta Srbije, već da moramo da imamo i povratnu reakciju korisnika i skijaša, koji zaista hoće da pomognu i da poštuju ono što je propisano. Mere su tu da bismo svi bili zaštićeni. Imali smo situacija gde su skijaši odbijali da nose maske i da neće da poštuju fizičku distancu, pa smo baš iz tih razloga morali da uvodimo još rigoroznije mere, tako što smo ih izvodili iz redova i oduzimali ski pass. Znamo da ovo nije popularno, ali je neophodno kako bismo svi bili bezbedni i mogli da obavljamo svoj posao, a skijaši uživaju na snegu. 

Da li se planira proširenje sistema za veštački sneg kako bi se omogućilo istovremeno osnežavanje većeg dela skijališta? 

Kad smo kod organizacije i rada skijališta, trudimo se da iz godine u godinu skijašima i borderima omogućimo nešto novo, ove godine je to gondola Brzeće - Mali Karaman kao najveća investicija u srpskom turizmu i nešto što su meštani Brusa i Brzeća, kao i sami korisnici želeli decenijama unazad. Pored toga, urađeno je i par novih staza, dve na potezu Pančić, jedna na potezu Duboka 2, a proširili smo i staze prema polazu žičara Duboka 2 i Krčmar. Za ove staze se rade pripreme za proširenje veštačkog snega i izgradnja novih vodoakumulacija i crpnih postrojenja, jer ćemo na taj način imati dovoljno količine vode kako bismo brže mogli da pripremamo staze. Nadamo se da ćemo imati sistem na ovim stazama za narednu sezonu. 

Da li se kalkuliše sa aktiviranjem sistema za veštački sneg?

Sistem za veštački sneg je veoma složen i ne radi po principu subjektivnog osećaja da li je napolju hladno i ne. Isto važi i za vetar koji onemogućava rad ski instalacija. To su složeni programi koji imaju svoje merače temperature i brzine vetra i na osnovu svih poklopljenih parametara mogu da počnu sa radom. Sistem za veštačko osnežavanje može da radi samo i jedino u uslovima kada je niska temperatura i vlažnost vazduha. U suprotnom, neće proizvoditi sneg već “kišu“, što nikome na skijalištu ne treba. Onog momenta kada se stvore uslove i temperatura dođe do -3C i niža, sistem kreće sa radom. Brojni skijaši su imali prilike da vide da sistem radi i kada ima na oko dovoljno snega, pa se pitaju što to. To se radi kako bi se napravili deopi snega koji se skladište i koriste kada staze “progledaju” ili kada ponestane prirodnog snega. Opšte je poznato da se mešavinom prirodnog i veštačkog snega pravi najbolja podloga za skijanje.

Pored toga, za proizvodnju snega je potrebna i velika količina vode, a da bi se jedna staza pripremila, neophodno je da sistem radi 100 sati bez prestanka. Upravo iz ovih razloga i planiramo proširenje sistema za veštačko osnežavanje kako bismo imali više vode i mogućnost da brže pripremamo veći broj staza. Prema tome, puno je uslova potrebno da počnemo da pravimo sneg, jer mi zahvaljujući svoj opremi ipak samo simuliramo prirodnu pojavu, bez ikakve hemije i aditiva, a u najvećem nam je interesu da imamo što više snega i da skijalište radi punim kapacitetom. 

Obzirom da ste dugo vremena bili šef odeljenja za uređenje staza, da li možete da nam objasnite jedan radni dan odeljenja za uređenje staza?

Početak ovogodišnje sezone obeležila je izuzetno mala količina prirodnog snega, ali je u poslednjih desetak dana napadalo toliko snega koliko nije bilo u prethodnih deset godina. Čini mi se da je samo 2012. godine bila slična situacija kao sada, kada je visina snežnog pokrivača iznosila iznad 1.5 metar. Kada napada tolika količina snega, potrebno je dodatno vreme za njihovu obradu. Zato dan Odeljenja za uređenje i bezbednost staza traje 24 sata, 7 dana u nedelji tokom čitave sezone. Radimo u tri smene kako bismo pripremili staze da budu potpuno spremne i uređene za novi skijaški dan. 

Da bi skijaš stekao utisak kako to izgleda, opisaću jedan naš radni dan. U 7.30 časova radnici redarske službe dolaze na posao i kreću u obilazak zadatih reona i do 8.45h daju izveštaje o stanju na stazama, postavljaju privremenu signalizaciju, popravljaju postojeću i kontrolišu stanje zaštitnih mreža i obloga. U 9 časova kreće rad skijališta i redari nastavljaju da proskijavaju zadate reone. Oko 16 časova šefu staza šalju izvešaj o stanju na stazama, koji je sa njima non stop u kontaktu preko radio veze. Šef staza na osnovu dobijenih informacija piše nalog za obradu staza i tabači od 17 časova počinju sa obradom. Kako rade tabači i koje reone uređuju sve vreme prati dežurni redar. U slučaju padavina staze se ponovo rade. Kada dođe do velike količine padavina, kreće se sa ponovnom jutarnjom obradom staza, pa se zato kasnije pušta periferni deo skijališta.

Prethodnih nekoliko dana sneg je intenzivno padao što je uslovilo kasniju obradu staza, pa iz ovog razloga staze nisu imale onu kompaktnost, na koju su skijaši navikli kada nema novog snega. U poslednjih deset dana su tabači imali u proseku dnevno imali oko 120 sati rada, što znači da je svaki tabač pojedinačno radio oko 15 sati u toku jednog dana.

Potpuno su nam jasne primedbe skijaša na kvalitet staza i na njihovu mekoću, ali u ovakvim uslovima, sa velikom količinom snega, one i pored stalne obrade ne mogu da budu drugačije. U uslovima južnih strujanja, visoke vlažnosti i visokih temperatura ma koliko dobro sredili staze, na njima se vrlo brzo formiraju hupseri. Mnogo pitaju što ne izađu u toku dana tabači, to prvo nije moguće iz bebednosnih razloga, jer bismo morali da zatavramo staze, jer skijaši ne smeju da budu prisutni kada rade tabači, a drugi razlog je što se time ne dobija ništa. Posle prolaza nekoliko skijaša u takvim uslovima, staze bi bile u istom stanju kao i pre obrade. 

Koliko je teško urediti staze u uslovima stalnih snežnih padavina i da li ste vi lično zadovoljni ovogodišnjim stanjem staza? 

Kada padne velika količina snega za veoma kratko vreme staze postaju mekše i onda dobijamo pritužbe skijaša. Kao što sam već rekao, mi radimo u tri smene, dan i noć, kako bismo pripremili staze i da one budu što bolje uređene. U uslovima kada preko noći napada preko 30cm snega, tabači idu ujutru u ponovnu obradu pa se desi da kasnimo sa puštanjem staza u rad. Ja sam perfekcionista i dešava se da vraćam tabače na obradu sve dok ne budu pripremljene onako kako treba da budu. Moram da priznam da ne može baš uvek da bude tako, jer su nekada vremenski uslovi jači i od specijalne mehanizacije i od našeg umeća. Svakako da bude i dana kada bude i hupsera i staze ne budu na očekivanom nivou, ali se trudimo da to ispravimo i da takvih dana bude što manje. Posebno je dodatno opterećenje zbog epidemije, jer se trudimo da radimo u uslovima gde svi moraju da ostanu zdravi i bezbedni. 

Skijaši ponekad imaju pritužbe da se neke staze i žičare neosnovano zatvaraju. Koji sve kriterijumi moraju biti zadovoljeni da bi se jedna žičara pustila u rad, odnosno na osnovu kojih kriterijuma se odlučuje da se neka instalacija zatvori za skijaše?

Žičara prvenstveno mora da bude apsolutno bezbedna za rad, zatim da su svi uslovi na terenu ispunjeni i da su staze uređene kako bi mogli da pustimo skijaše da ih koriste. Nekada se desi da zbog velike količine leda ne mogu da se puste žičare, jer postoji opasnost da padne uže. Nekada je veoma jak vetar pri izlazu, a instalacije to detektuju pa sistem onemogućava puštanje u rad iz bezbednosnih razloga. Iako je subjektivni osećaj možda drugačiji i skijašima se čini da nema vetra, senzori koji su sastavni deo same instalacije podešeni su tako da blokiraju rad žičare kada su vremenski uslovi nepovoljni i ugrožavaju bezbednost rada. Cilj Skijališta Srbije je da rade punim kapacitetom i da gosti budu zadovoljni, ali je bezbednost svih korisnika, kao i zaposlenih uvek na prvom mestu. 

Da li su sve instalacije tehnički ispravne i koliko se vodi računa o bezbednosti skijaša?

Sve instalacije su apsolutno bezbedne i tehnički ispravne. Serviseri proizvođača žičara i ski liftova svake sezone dolaze na proveru instalacija, a vodi se računa o tome da u svakom mometnu imamo dovoljno rezervnih delova kako bi se predupredio svaki eventualni kvar. O bezbednosti se vodi posebno računa i zbog toga se rade provere instalacije pre početka sezone. Bezbednost skijaša nam je prioritet i zbog toga i dolazi do zatvaranja pojedinih staza kako bismo se uverili da je sve pod kontrolom i da skijaši nesmetano mogu da koriste skijalište. 

Da li instalacija Marinim vodama ima neki tehnički problem?

Instalacija je sama po sebi ispravna i poseduje sve neophodne dozvole, međutim, ovaj ski lift je potpuno drugačija instalacija od ostalih koje imamo u ski centru, pa se dešava da dolazi do problema u korišćenju. Kako je instalacija nova, dolazi do određenih tehničkih problema, ali kako je i ski lift u garantnom roku, proizvođač otklanja sve u najkraćem mogućem roku. Trudimo se da ih u što kraćem roku rešimo kako bi skijaši mogli da koriste i ovu instalaciju. 

Vlažan i težak sneg je prouzrokovao pad velikog broja stabala na Kopaoniku. Koliko sve to utiče na rad skijališta i kakve se sve mere preduzimaju da se reši ovaj problem?

Poseban problem u funkcionisanju skijališta su nam pravila pojedina stabla jeliki koje su pod velikom količinom smega padale na staze i na ski instalacije i tako ugrozile bezbednost rada žičara i ski liftova, kao i samih staza. Zbog toga je dolazilo do prekida rada određenih žičara i liftova kao i do zatvaranja staza, kako bismo uklonili stabla i time stvorili potpuno bezbedne uslove. Jelke koje pod težinom snega padnu na stazu prave posebnu opasnost u uslovima slabe vidljivosti, tako da ih skijaši ne mogu primetiti i to predstavlja ozbiljan rizik. Za uklanjanje stabala neophodno je bar 45 minuta zbog težine stabala i zbog pristupačnosti terena i bezbednosti skijaša, kao i zaposlenih na terenu koji ta stabla uklanjaju. Skijašima i borderima se ovom prilikom zahvaljujem, jer su imali razumevanja za ovakve okolnosti. 

Kako teku pripreme za Evropa kup 2021. koji će se održati na Kopaoniku?

Još jedna od veoma važnih aktivnosti koja se dešava na Kopaoniku je i priprema staze Crna Duboka za Evropa kup koji se održava od 22. do 25. februara. U toku leta smo položili kablove za merenje vremena, uradili smo "toplu" sobu na startu za takmičare, a postavili smo i kućicu cilju staze za one koji će očitavati vreme. Pre par dana smo uradili "balkaniranje" staze, odnosno testirali smo injektori koji služe za ubrizgavanje vode u stazu kojom se postiže određena tvrdoća koja je neophodna da bi takmičari mogli da voze trku. Zbog svega urađenog, mogu da kažem da pripreme idu dogovorenim tempom. Zbog epidemiološke situacije, neće biti dozvoljena publika na samoj trci, pa će svi ljubitelji dobrog skijanja imati priliku da gledaju direktan prenos na drugom kanalu RTS. 

I za kraj, pitanje koje najviše zanima naše posetioce. Kada očekujete puštanje u rad nove gondole iz Brzeća?

Nadamo se da će za nekoliko dana i ova veoma važna instalacija za sve ljubitelje Kopaonika početi sa radom. U toku su finalne pripreme za njeno puštanje u rad.

 

Uredništvo infoKOP web portala želi da sa se zahvali zameniku rukovodioca ski centra Kopaonik, Goranu Mihajloviću na odgovorima i utrošenom vremenu i da mu poželi sreću kao na poslovnom tako i na privatnom planu.