U Beču se upoznaje sa Vukom Karadžićem, po čijem nagovoru dolazi u Srbiju 1846. godine, gde ostaje do kraja života.
Posećivao je i istraživao mnoge planine tadašnje Kneževine Srbije a najviše se oduševljavao Kopaonikom, na kome je bio 16 puta. (Prvi put 1851. godine, a poslednji 1886. godine u 72. godini života).
Po povratku sa Kopaonika gde je bio sa "licejcima" obratio se studentima:
Dopustite
mi da se ovom prilikom poslužim lepom osobinom čovečijeg duha i da Vas
odvedem u jedan prekrasni kraj Srbije u kome sam često i rado boravio,
da mu proučim prirodu, u kome sam svaki put nalazio što god novo da
vidim i imao čemu da se divim, koji nisam nikad ostavljao a da ne bi
poželeo, da se još jednom tamo povrnem.
Veliku ljubav prema srpskom narodu i nauci, Pančić je iskazao u svojoj želji da bude sahranjen na Kopaoniku.
Želju su mu ispunili planinari Srbije i SANU - 7. jula 1951. godine, kada su zemne ostatke njegove i supruge Mileve, sahranili u kovčegu od Pančićeve omorike u mauzoleju, na vrhu Kopaonika koji od toga vremena nosi ime Pančićev vrh (2017 mnm) - dotle je bio Milanov vrh (po kralju Milanu).
Sagledavajući uslove pod kojima se Josif Pančić bavio istraživanjem i na koji je način putovao po Srbiji (Srbija nije imala u to doba železnicu), sa slabom putnom mrežom, izražavamo poštovanje i divljenje velikanu naše nauke.
Citat sa Pančićevog mauzoleja:
Ostvarujemo zavet Pančićev. Prenosimo ga da ovde večno počiva. Objavljujemo njegovu poruku upućenu srpskoj omladini: "Da će tek dubokim upoznavanjem i proučavanjem prirode naše zemlje pokazati koliko voli i poštuje svoju otadžbinu".
7.7.1951. godine,
Srpska akademija nauka Univerzitet u Beogradu,
Planinarski savez NRS.
Pogledajte satelitski snimak i lokaciju: |