infoKOP

MENI NAZAD
KOMENTARI (2)

Pančićev mauzolej
Graditeljske vrednosti | KOMENTARI (2)


Botaničar svetskog glasa, jedan od najvećih imena naše nauke i kulture, osnivač mnogih naučnih disciplina, Josif Pančić - naučnik koji je najbolje poznavao i opisao floru Srbije i balkanskog poluostrva. Lekar po pozivu, a botaničar po naklonosti. Rođen 5. aprila 1814. godine u Bribiru (kod Senja), osnovnu školu završio je u Gospiću, gimnaziju u Rijeci, a medicinu 1842. godine u Budimpešti.

U Beču se upoznaje sa Vukom Karadžićem, po čijem nagovoru dolazi u Srbiju 1846. godine, gde ostaje do kraja života.

Posećivao je i istraživao mnoge planine tadašnje Kneževine Srbije a najviše se oduševljavao Kopaonikom, na kome je bio 16 puta. (Prvi put 1851. godine, a poslednji 1886. godine u 72. godini života).

Po povratku sa Kopaonika gde je bio sa "licejcima" obratio se studentima:

Dopustite mi da se ovom prilikom poslužim lepom osobinom čovečijeg duha i da Vas odvedem u jedan prekrasni kraj Srbije u kome sam često i rado boravio, da mu proučim prirodu, u kome sam svaki put nalazio što god novo da vidim i imao čemu da se divim, koji nisam nikad ostavljao a da ne bi poželeo, da se još jednom tamo povrnem.

Veliku ljubav prema srpskom narodu i nauci, Pančić je iskazao u svojoj želji da bude sahranjen na Kopaoniku.

Želju su mu ispunili planinari Srbije i SANU - 7. jula 1951. godine, kada su zemne ostatke njegove i supruge Mileve, sahranili u kovčegu od Pančićeve omorike u mauzoleju, na vrhu Kopaonika koji od toga vremena nosi ime Pančićev vrh (2017 mnm) - dotle je bio Milanov vrh (po kralju Milanu).

Sagledavajući uslove pod kojima se Josif Pančić bavio istraživanjem i na koji je način putovao po Srbiji (Srbija nije imala u to doba železnicu), sa slabom putnom mrežom, izražavamo poštovanje i divljenje velikanu naše nauke.

Citat sa Pančićevog mauzoleja:

Ostvarujemo zavet Pančićev. Prenosimo ga da ovde večno počiva. Objavljujemo njegovu poruku upućenu srpskoj omladini: "Da će tek dubokim upoznavanjem i proučavanjem prirode naše zemlje pokazati koliko voli i poštuje svoju otadžbinu".

7.7.1951. godine,
Srpska akademija nauka Univerzitet u Beogradu,
Planinarski savez NRS.

Pogledajte satelitski snimak i lokaciju: