Poslednjih nekoliko godina u Srbiji nije bilo prirodnog dobra koje nije bilo „napadnuto” divljom gradnjom. U tome su prednjačili Park prirode i rezervat biosfere „Golija-Studenica” sa 350 bespravno podignutih objekata, Nacionalni park „Tara” sa 267, Specijalni rezervat prirode „Uvac” sa 192, Nacionalni park „Fruška gora” sa 160 i Nacionalni park „Kopaonik” sa 125 bespravno sagrađenih zgrada.

      Kako ističu u Zavodu za zaštitu prirode, to nisu konačne cifre budući da je tokom ove godine na ovim prirodnim dobrima od strateškog nacionalnog interesa nastavljena pošast divlje gradnje. Kako komentariše Lidija Amidžić, direktor Zavoda za zaštitu prirode, u Srbiji sve više postaje praksa da pokretanje procedure za zaštitu nekog područja ili njegova zakonska zaštita predstavlja signal da se pokrene mašinerija besomučne divlje gradnje bez ikakvih posledica po one koji ignorišu zakone. Nažalost, do sada još niko nije snosio posledice ovog bahatog odnosa prema prirodnoj baštini države, ističe Amidžić.

      Za gradnju u Nacionalnom parku potrebno je najpre podneti zahtev upravi Nacionalnog parka, koja pribavlja saglasnost Zavoda za zaštitu prirode. Nakon toga sledi zahtev za dobijanje urbanističkih dozvola koji se podnosi Ministarstvu za infrastrukturu. Bespravni graditelji, međutim, ne mare za procedure.

      Gotovo svaki pokušaj građevinskih inspektora lokalnih samouprava da uklone bespravno podignute objekte nečijom voljom biva zaustavljen.