Selo Pavlica nalazi se na padinama Kopaonika, tamo gde se od davnina kopala ruda, a u srednjem veku pripadalo je Brveničkoj župi, koja je bila jedan od najznačajnijih trgovačkih i rudarskih centara srpske države. Dubrovčani i Kotorani još u trinaestom veku imali su ovde svoja ‘’pretstavništva’’. Peraunik (Brvenik) i Palavica (Pavlica) važili su u to vreme za značajna mesta potkopaoničke oblasti.

 Utvrđeni grad Brvenik, sa gradom Magličem bio je brana neprijateljima koji su uz Ibar pokušavali da dopru do centralnih oblasti. Zahvaljujući rudarstvu i trgovinskim poslovima ovaj kraj je bio veoma gusto naseljen. Bogati rudnik Koporiće i trgovački centri Brvenik i Ostraće bili su centri ovog Majdana, kako se kraj tada nazivao. Potvrdu ćete naći i u narodnoj pesmi o Musiću Stefanu, koja za ovog kosovskog junaka kaže da je ‘’iz Majdana čisto srebrnoga’’ O tim vremenima svedoče ostaci brveničkog utvrđenja i crkve Svetog Nikole, o kojima Knic sa oduševljenjem govori opisujući svoj dramatični prelazak preko Ibra, na putu za Jošaničku banju i Kopaonik.

Istorija ovoga kraja vezana je za braću Musiće, njihovog oca Musu i majku Draganu, sestru kneza Lazara. Musa, kako je zapisano, čelnik cara Dušana, trampio je po odobrenju cara Uroša, godine 1363, Zvečan i Zvečansku župu za Brveničku župu i Brvenik. Pri toj razmeni dobio je pored ostalih sela i zaseoka i ‘’Pavlea crkv i zaselak Orah’’. I danas u Pavlici postoji zaseok Orah, a pomenuta crkva je najverovatnije današnja Stara Pavlica, čiji se ostaci uzdižu na visu iznad Ibra i mogu se videti sa pomenutog puta.

Stara Pavlica, crkva iz prednemanjićkog doba pominje se i u delu ,,Kraljevstvo Slovena’’ Mavro Orbina, gde se govori o zarobljavanju Nikole Altomanovića, u Užicu 1373. godine. Pretpostavlja se da je Altomanović bio skriven u tada muški manastir Staru Pavlicu. Slični podaci mogu se naći i u nekim drugim srpskim letopisima. Poslednji put čelnik Musa pominje se desetak godina posle ovog događaja, pri dodeli poklona manastiru Sveti Pantelejmon na Svetoj gori.

Ostaci manastira Stara Pavlica, bez obzira sa koje strane ih gledate deluju impresivno, smešteni na vrhu stene, stremeći u visine, kao da opominju i govore o minulim vremenima i svedoče o srednjovekovnim borbama i trvenjima, ali i o poslednjem uništavanju svega što je vredno u ovom kraju raketama za koje se nije znalo odakle dolaze i ko ih šalje.

Sve što je ostalo od ovog ,,manastira na steni’’ sada je konzervirano i sačuvano od propadanja, a tek kada stanete pred vrata ove crkve i pogledate na sve četiri strane, možete da shvatite zašto je ona baš tu, na ovom mestu, odakle vam se oko ne može odvojiti od pogleda prema zatalasanim bregovima, dolini Ibra ili visovima Kopaonika.