U proleće 2007. godine naslednik Francuske krune Šarl Filip od Orleana, počasni vojvoda Anžuja, zasadio je tokom posete Srbiji, nove sadnice jorgovana u dolini reke Ibar, u znak sećanja na Jelenu Anžujsku, francusku princezu i srpsku kraljicu. I ovog aprila kada cvetaju jorgovani u dolini Ibra koja je poznata i kao dolinom jorgovana u sećanje navire priča o Jeleni od pre sedam vekova koja je obeležila srpsku srednjovekovnu istoriju.

Pre sedam vekova, jednog majskog dana, kralj Uroš Prvi Nemanjić dočekao je u dolini Ibra svoju izabranicu, francusku princezu Jelenu Anžujsku, buduću srpsku kraljicu. Stigla je iz pitome Provanse u jedan sasvim dugačiji krajolik, planinski, koji presecaju sure litice kanjona reke, pa je srpski kralj, da bi joj ulepšao prve trenutke u novoj sredini, a pre svega iz velike ljubavi, odlučio da celom dolinom zasadi mirisne jorgovane. Hiljade cvetnih bokora, plave, ružičaste i bele boje duž puta od oko 270 kilometara kroz dolinu odredili su joj naziv Dolina jorgovana. Bila je i ostala ljubavno zaveštanje srpskog kralja njegovoj ženi koja je srpskom narodu podarila dva buduća kralja, Dragutina i Milutina.

Opčinjena ljubavlju i lepotom kraja, Jelena je živela više od pola veka u dvorcu na obali reke, a 1270.godine sagradila je manastir Gradac gde i danas počiva kao monahinja. Glavna manastirska crkva ima trodelni oltarski prostor, zidana je od tesanog kamena, a skulptorski ukrasi su od mermera u romano-gotičkom stilu. Ističe se lepotom arhitekture među svim srpskim crkvama srednjeg veka, a freske koje su, nažalost dosta oštećene, pripadaju vrhuncu monumentalnog stila 13. veka i prirodni su nastavak umetnosti sopoćanskih slikara.

Obnavljanjem Doline jorgovana novim sadnicama, srpski narod čuva uspomenu na Jelenu Anžujsku koj pamti po plemenitosti, mudrosti,obrazovanju i dobroti prema narodu. Njena uloga je posebno značajna za prosvetiteljstvo, jer je njen dom  bio i učilište, ali i prva biblioteka – tzv. knjigohranilište. Kraljica je za potrebe manastira davala da se neke značajne knjige prepisuju. Zvali su je prvom srpskom učiteljicom, jer je u svom domu okupljala siromašne devojke iz tog kraja i podučavala ih raznim poslovima.

Priča o Dolini jorgovana je spomen na doba procvata Srbije u kojoj je Kralj Uroš Prvi proširio granice srednjevekovne države na jug. U to doba razvija se rudarstvo, šire se zanati i trgovina, a ekonomski razvoj podsticaj za unapredjenje srpske kulture i opšteg blagostanja.

Jednoga dana možda će se priča o Srbiji pamtiti i po jorgovanima u drugim krajevima zemlje. Prvi korak je napravio Ekološki centar u Beogradu 2008. godine pokrenuvši inicijativu za sadnju jorgovana. U Beogradu je na obali Save, izmedju dva mosta, zasađeno hiljadu sadnica. Mladi su dobro prihvatili akciju. Sudeći po lepoti i mirišljivosti cveta, jorgovanima je u Srbiji budućnost zagarantovana.