Avionom preko aerodroma "Morava" do Kopaonika?

13.12.2015. | 17:30 | Investicije | KOMENTARI (5)
Avioni Airbus 321, kapaciteta 219 mesta prevoziće ruske skijaše do Beograda i dalje na Kopaonik, u najtraženijem periodu novogodišnjih praznika i januarskog raspusta, dok će airbus 320, kapaciteta 166 mesta leteti svake nedelje, sve do početka marta. U senci ove vesti postavlja se logično pitanje, da li deo Srbije u kojem se nalazi Kopaonik zaslužuje da konačno dobije svoj aerodrom? Verovali ili ne, aerodrom na nešto više od sat vremena vožnje do Kopaonika postoji, zove se Morava (Lađevci), operativan je ali još uvek nije u funkciji.

Sve veći broj stranih turista se vraća na Kopaonik i procenjuje se da će udeo stranaca iz godine u godinu rasti. Više od 80 ruskih, zatim veliki broj turskih i rumunski turoperatera posetilo je ove godine Kopaonik. Samo Rusi su protekle sezone ostvarili više od 10.000 noćenja na Kopaoniku, a procenjuje se da će u naredne tri godine njihov udeo biti i do 20% od ukupnog broja noćenja. Svi strani gosti dolaze na Kopaonik preko aerodroma Nikola Tesla u Beogradu, a zatim sledi skoro pet časova duga vožnja do ski centra. Aktiviranjem Morave ovaj put bi se skratio za blizu četri časa.

Pored Kopaonika, kao velikog zimskog turističkog centra, imamo niz drugih turističkih destinacija koje bi takođe doživele ekspanziju aktiviranjem aerodroma u Lađevcima. Pomenućemo samo Vrnjačku, Matarušku, Ovčar, Bogutovačku i Jošaničku banju, zatim manastire Studenicu, Sopoćane, Žiču, Gradac, Pavlicu, Đurđeve stupove i srednjovekovne gradove i utvrđenja Maglič, Ras, Koznik, Brvenik. Ako govorimo o ekspanziji turizma, onda moramo da pomenemo i festivale u Guči i Vrnjačkoj banji ali i mnoge druge koji bi prerasli iz lokalnog u međunarodni format.

I na kraju, posebno treba naglasiti uticaj na industriju i privredu ovog dela Srbije. Fiat kao preduzeće sa ubedljivo najvećim izvozom u Srbiji koristi beogradski aerodrom, zatim tu je "Noble Environmental" i niz drugih stranih firmi iz trougla Kragujevac - Kraljevo – Čačak. Uticaj aerodroma gde gravitira 750 000 žitelja Srbije sigurno bi se osetio ne samo za razvoj turizma nego pre svega za privredni rast ovog kraja.
 
Gradovi koji gravitiraju kao ovom aerodromu su:
 
  • Kraljevo -15 km
  • Čačak - 21 km
  • Kragujevac - 39 km
  • Gornji Milanovac - 32 km
  • Trstenik, Požega, Arilje, Ivanjica, Kruševac, Raška, Paraćin i Novi Pazar - do 100km
 
Priča o konverziji vojnog aerodroma Lađevci u civilni počinje 2010. godine. Tadašnji potpredsednik vlade, a ujedno i ministar ekonomije Mlađan Dinkić, izgovorio je ono na šta se dugo čekalo u ovom kraju - Lađevci će postati civilni aerodrom, a vrednost radova za konverziju procenjena je na 22 miliona eura.

Vojska Srbije je imala prilično defanzivan plan koji je predviđao da se konverzija izvrši do 2013. godine. U dogovoru sa Vojskom tvrdilo se da je Vlada Republike Srbije obezbedila neophodna sredstva i da će se odmah nakon intenziviranja procesa projektovanja krenuti u izgradnju aerodroma, kako bi sve bilo gotovo do kraja 2011. godine.

Konverzija je podrazumevala proširenje i produženje piste i izgradnju novog terminala kako bi sa aerodroma Lađevci, odnosno sada aerodroma Morava, mogli da polete i slete avioni sa do 100 putnika.

5. oktobra 2011. godine dogodio se i prvi civilni let na Lađevcima. Tada je na Moravu sleteo JAT-ov ATR kapaciteta 72 putnika. Civilnu pistu na Lađevcima prvi je dotakao tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić. Tom prilikom obećano je da će aerodrom biti u punoj funkciji za civilni saobraćaj u 2012. godini i da su obezbeđena sredstva za proširenje i veće avione.

Obnovu aerodroma većim delom finansirala je Vlada Republike Srbije. Pored nje značajna finansijska sredstva obezbedili su Kontrola letenja Srbije i Crne Gore - 3.5 miliona eura, aerodrom Nikola Tesla - 2 miliona eura, a vlada Republike Turske je obećala donaciju u vrednosti od 10 miliona eura. Ipak od donacije se odustalo jer je uslov turske strane bio da njihova preduzeća izvrše radove za koje su naši građevinci tražili daleko manja sredstva.

Nažalost nakon prvog civilnog leta dogodio se samo još jedan. Četiri godine kasnije, Novak Đoković je iskoristio Moravu za sletanje i poletanje tokom Dejvis kup meča Srbija – Hrvatska u Kraljevu.

Po rečima Zorana Ilića, koji u Ministarstvu građevine i saobraćaja predvodi radnu grupu za izradu novog zakona o vazdušnom saobraćaju, novoizgrađeni terminal (3.000 mkv) odmah može da primi putnike i izgrađen je po najvišim svetskim standardima. Oprema koja je ugrađena u novu zgradu aerodroma je najpoznatijih proizvođača i najvišeg je kvaliteta. Međutim, poletno sletna pista ipak nije na zadovoljavajućem nivou jer je kratka i u lošem stanju. Plan je da aerodrom dobije dozvolu C kategorije što znači da bi putnički avioni sa brojem sedišta od 120 do 180 mogli da budu primljeni na aerodromu Morava.
 
Pista koja je dugačka 2.200 m i široka 30 m, poređenja radi veća je od aerodroma na Skijatosu i London City Airporta. Ostalo je još da se ona presvuče novim slojem asfalta i da se nabavi svetlosna signalizacija za noćno sletanje i poletanje. Pretpostavlja se da je za ove radove potrebno oko 10 miliona eura.

Trenutno obećanje je da će aerodrom konačno proraditi sredinom 2016. godine, kada budu završeni svi naznačeni radovi i da će tada jedan od najperspektivnijih aerodroma južno od Beograda konačno biti stavljen u funkciju. Ideja je da kada se bude osnovalo JP "Aerodromi Srbije" ono i nađe operatere iz low cost kompanija koje neće moći da sleću na prepunjeni aerodrom Nikola Tesla.

Iz Vlade Republike Srbije poručeno je da su sredstva obezbeđena za sanaciju piste i da će ona biti urađena po svim standardima koji propisuje naznačeni vid avionskog saobraćaja.

Ostaje nam da sa nestrpljenjem čekamo 2016. godinu i konačno prvi komercijalni civilni let sa Morave.
 
Pogledajte još: