Prvi značajniji prodor sa severozapada Evrope spustio je nultu izotermu do viših delova planine. Obzirom na brzinu prodora i odsustvo značajnog padavinskog sistema bliže Jadranu, količina padavina je bila vrlo mala. Čak i kada se snežna granica spustila dovoljno nisko, javile su se samo dekorativne pahulje, uz slanu koji je simbolično prekrila više delove Kopaonika. Datum prve pojave snega i prvog snežnog pokrivača mogu se razlikovati. Statistički gledano merljivim snegom se smatra svaki sneg čija visina prelazi bar 1 cm.

Samo padanje snega teoretski se može javiti već krajem prve dekade septembra, jer već tada u slučaju izraženog hladnog fronta sa okeana, praćenog padavinama, pri kraju padavina može doći do prelaza kiše u susnežicu i sneg, te eventualnog i formiranje snežnog pokrivača.

Sa druge strane, datum prvog snežnog pokrivača zahvata jako široki spektar od kada postoje merenja na Kopaoniku. Beležen je od početka septembra pa do kraja novembra. Na primer, prošle godine je to bilo 18. septembra, pretprošle 23. septembra, pre nje  21. novembra, a pre nje 29. novembra, zatim 24. oktobra, pa 22. septembra... Ako bi uzeli generalno srednju vrednost, datum prvog snežnog pokrivača bi bio negde između 10. i 15. oktobra.

Ipak, jedna stvar vezuje gotovo sve dane sa prvim snežnim pokrivačem, a to je da traju jako kratko, u gotovo 90% slučajeva tek manje od dana ili dva. Ono što još vezuje veliki deo prvih snegova je da su obično vrlo male visine, približno u 85% slučajeva su manji od 5 cm, dok su velike visine tipične kada prvi sneg okasni (tj. padne u novembru).

Što se tiče pitanja da li na osnovu prvog snega možemo bilo šta zaključiti o kvalitetu ski sezone, odgovor je naravno negativan, jer ne postoji apsolutno nikakva paralela u podacima sa time. Sinoptička situacija u ovom delu godine nam nije nikakav pokazatelj onoga što sledi kasnije.