infoKOP

MENI NAZAD
KOMENTARI (7)

Da li je moguće skijanje na temperaturama i preko 15 stepeni?
18.12.2019. | 18:16 -> 19.12. | 01:13 | Autorski tekstovi | KOMENTARI (7)
| | | | | | |

URL je iskopiran!


Neobično toplo vreme za ovaj period godine, koje traje već par dana, uz dosta sunčanih intervala, planinama donosi i temperature koje su ekstremno iznad prosečnih vrednosti za decembar mesec. Jučerašnji dan sa maksimalnih 16.3 stepeni je bio apsolutni kopaonički rekord za poslednji mesec u godini. Sličnu situaciju imali smo 2015. godine kada je 23. decembra izmereno 12.3 stepeni. Na sam pomen ovakvih temperatura, za većinu laika sve je to sinonim za brz nestanak snežnog pokrivača i odsustvo bilo kakve vrste skijanja. No, brz pogled na kopaoničke kamere govori sasvim suprotno. Da prirodnog snega ima vrlo malo je tačno, ali očuvanju snega idu na ruku glavni "čuvari" u ovakvim situacijama, a to su mirno vreme i niska relativna vlažnost vazduha. Primera radi, u periodu od 12. do 18. decembra visina prirodnog snega smanjila se za samo 6 cm (sa 16 cm na 10 cm).

Istina je da se vazduh zagreva od podloge, međutim tlo pokriveno snegom odbija 90% sunčeve svetlosti, pa zbog toga sunce u ima mnogo manji uticaj na topljenje snega od vlažnosti i vetra. U stabilnom anticiklonu, kada bude večernjih i noćnih mrazeva (poslednja tri dana nije bilo ni njih), na površini snega se stvori takozvana "korica", koja ga čini još otpornijim na topljenje, odnosno sneg se praktično "betonira". 

Sve dok je razlika temperature vazduha i temperature tačke rose negativna, sneg će se pri tlu veoma sporo topiti, dok u hladovini skoro uopšte. Dakle, tačka rose je u direktnoj vezi sa relativnom vlažnošću vazduha. Što je relativna vlažnost vazduha manja, tačka rose je niža, pa se i sneg manje topi. Na primer, sneg će se znatno sporije topiti na temperaturi od 8°C i vlažnosti od 30% nego na 2°C i 90% vlage. Na ovaj način se objašnjava zašto sneg opstaje u hladovinama visokih planina i tokom čitave godine.

U anticiklonu je karakteristična inverzija, odnosno pojava da se sav hladan vazduh spušta sa vrhova planina u kotline i doline, dok se na visinama zadržava vazduh relativno niske vlažnosti i više temperature. I na kraju, anticiklon karakteriše vreme sa vrlo slabim vetrovima, pa nema nikakvog bitnog strujanja (posebno južnog) koje bi svojim delovanjem stvaralo takozvani fenski efekat.

Uzeći sve ovo u obzir, ne čudi što su staze i na 15°C ostale relativno kompaktne i sasvim dobre za skijanje. Naredni dani donose nam "hladnije" vreme uz veću vlažnost vazduha i južno strujanje, te će efekat topljenja snega biti neuporedivo izraženiji, uz verovatno topljenje preostalog prirodnog snega i dosta lošiji kvalitet skijanja. Međutim, ubrzo nakon toga, sudeći po prognozi dolazi nam dugo očekivani sneg.

Pogledajte kako je prethodnih dana izgledalo skijanje na temperaturama i preko 15°C: