Jedan zanimljiv tekst o kopaoničkom prirodnom rezervatu Metođe objavljen u dnevnom listu Danas:

      Metođe je jedno od najlepših i najmističnijih mesta Nacionalnog parka Kopaonik. Ovaj prirodni rezervat pod prvim stepenom zaštite obuhvata desnu dolinsku stranu Brzećke reke. Odlikuje ga više različitih zajednica šume smrče, bukve i jele, tu je stanište sivog sokola (Falco Peregrinus) i drugih retkih planinskih ptica. Mesto na kojem se nalaze ostaci starih napuštenih rudnika, čak iz predrimskog perioda, zanimljive stene, brojni izvori, potoci i gejzir!

Zbog blage planinske klime i geološki povoljne podloge očuvala se raznovrsna i bujna vegetacija.

      Kada smo se za Metođe raspitivali u hotelu "Junior" u Brzeću, od ljubaznog vodiča smo čuli da tura do Velikog Metođa - kako ga ovde nazivaju da bi ga razlikovali od Malog Metođa koje se nalazi u neposrednoj blizini Brzeća sa leve strane puta za Kopaonik - predstavlja relativno težu i dužu turu za planinare. Rečeno nam je da je Metođe i narodno svetilište lokalnog stanovništva koje se od davnina tu okuplja i ide do crkvice koja se nalazi na mestu gde iz kamene litice teče voda kojoj se pripisuju blagotvorna i isceliteljska svojstva. Vernici se poklanjaju sv. velikomučeniku Metodiju, jer su po predanju 3. jula 1504, na dan slave, kada se nije radilo, Turci prisilili rudare da uđu u okna i kopaju rudu. Istog dana u velikom nevremenu grom je zapalio rudnik, mnogi rudari su izginuli, pa je rudnik zatvoren.
      Rekli su nam da se do Metođa mnogo brže može doći od velike desne krivine na 14. kilometru puta Brzeće - Kopaonik. Odlučili smo da odmah krenemo. Poseta ovakvom mestu nije se mogla ostaviti za sutra! Nisu nam smetali ni poslepodnevni sati, ni upozorenje da na Metođe ne treba ići po magli. Pošto smo parkirali automobil, krenuli smo pešice obeleženom stazom levo od pravca našeg dotadašnjeg kretanja. To je stari makadamski put koji se spušta od prevoja Jaram i koji počinje zelenom rampom. Posle šetnje kroz lepu šumu u najrazličitijim bojama jeseni, naša staza se spušta levo niz stranu preko doline potoka. Tu, pored potoka koji prolazi ispod mostića na putu i mnoštva izvora, pomislite da ćete krećući se nizbrdo, pored porušenog drveća koje kao da je neka lavina oborila, ali niko ne sme da ga dira, izgubiti u šumi. Ali ubrzo smo naišli na tablu s oznakama rezervata, pored koje su sto i klupe.
      Obilazeći okolinu nailazimo na potok koji je svoj put probio kroz tunele napuštenog rudnika i sliva se niz blagu padinu putem kojim su nekad rudari ulazili u okno. Levo je put za "svetilište" udaljeno oko 1,5 kilometara, a desno je staza do gejzira koji se nalazi u blizini. Do centralne tačke rezervata možete, uz manje napora, doći i ako na mestu silaska u dolinu, nastavite pomenutim starim makadamskim putem. U tom slučaju trebaće vam oko 40 minuta, s tim što po prelasku dva potoka na raskrsnici Gvozdac, treba skrenuti levo i ići putem niz potok. Od te livade gde se nalazi više klupa i nastrešnica za odmor posetilaca, nakon oko 200 m nalazi se strelica koja pokazuje prelaz preko mosta za gejzir hladne vode.
      Mlaz hladne vode iz gejzira koji je skriven u šumi i izgleda kao da je u zemlji pod lišćem neka vodovodna cev pukla pod pritiskom, stabilan je i dostiže visinu od oko pet metara. Uz snimak za uspomenu, nastavljamo ubrzano put do "svetilišta" do koga se stiže za 20-ak minuta kroz tamnu šumu smrče i jele. Tu tamu razbijaju predivna srebrnosiva stabla bukve i poneki javor. Na nekim delovima gde je ovladala bukva stabla dosežu 40 metara visine. Listovi bukvi polako pred zimu menjaju boju i iz žute prelaze u jarkocrvenu da bi pred pad na tlo postali bakarni. Utisak koji smo imali pred drevnim svetilištem u steni sa izvorom vode, koje se nalazi na oko 1.540 metara nadmorske visine, izuzetan je i ličan. Vratili smo se istom stazom uzbrdo, a ukoliko bi se pešačilo iz turističkog naselja na Kopaoniku staza vodi od početnih stanica ski liftova Ledenice i Gvozdac, i obeležena je kao Kopaonička transferzala - istočni deo, koja polazi od planinarskog doma PSD "Kopaonik".
      Ljudi iz NP Kopaonik, od kojih smo sutradan dobili vrlo dobar Vodič po Kopaoniku, ističu da je Metođe, uz izuzetnost prirode i najznačajnije sakralno mesto na planini. Odlazimo s Metođa, otkrivši sasvim novi i originalan rezervat koji spaja lepotu prirode i predanja planine koju su nikada zvali Srebrnom, a danas Sunčanom skijaškom mekom. U glavi i u ušima nam se, uz predivne slike i senzacije s Metođa, pojavljuju i reči iz Pančićeve poruke upućene omladini - da će tek dubokim upoznavanjem i proučavanjem prirode naše zemlje pokazati koliko vole i poštuju svoju otadžbinu.

Autor: Savo Đurđić