Uz mapu, republički Centar za razminiranje i Norveška narodna pomoć tokom ove godine obaviće generalno izviđanje lokacija i precizno određivanje gde sve ima neeksplodiranih naprava. Do sada, izvršena su samo načelna istraživanja koja su sproveli naša policija i italijanska organizacija „Inter sos“. Vojska je odmah nakon NATO bombardovanja sa površine počistila, demontirala neeksplodirana sredstva. Bilo je i žrtava, ali nije imala tehniku ni obučeno ljudstvo da otkrije one koje su se pri padu zarile u zemlju u dubinu i do pola metra. 
      Zato je od izuzetne važnosti da NATO dostavi Centru za razminiranje sve koordinate gde su bačene kasetne bombe. To bi doprinelo pronalaženju više hiljada komada municije koji se još nalaze u nekim delovima Srbije. 
      Veruje se da je tokom tromesečne operacije NATO, u proleće 1999, iz aviona ratnih vazduhoplovstava Sjedinjenih Američkih Država, Velike Britanije i Holandije bačeno više od 2.000 kasetnih bombi sa 380.000 raspršenih delova. NATO je posle operacije priznao da je najmanje pet odsto bombi promašilo metu, što znači da se širom Srbije i Kosova još nalazi skoro 20.000 neeksplodiranih raspršenih delova kasetnih bombi.
Prema dosadašnjim podacima republičkog Centra za razminiranje kasetnim bombama, ovim razornim ubicama koje uništavaju sve pred sobom u dometu od 150 metara prekrivena je površina od 23 miliona kvadratnih metara, u šest područja u Srbiji. 
      Za sada je poznato da ih ima na području Niša, Kraljeva, Kopaonika, Kuršumlije, Sjenice i Vladimiraca (Šabac). Ima ih i u samom selu Smajle kod Kraljeva, na 50 metara od kuća. U Nišu, u samom gradu, očišćeni su aerodrom, gradska bolnica... ali, ostala je lokacija oko Sportskog centra „Čair“. Na Kopaoniku su očišćene lokacije oko skijališta i okolina hotela „Bačište“. Pronađene su 273 kasetne bombe. Ali, delovi pored šuma i njihova unutrašnjost još uvek su krajnje opasni i neistraženi. Tu je više lokacija sa eksplozivnim ubicama u selima i šumama Kuršumlije, Sjenice, deo Pešterske visoravni... 
      Kasetnim bombama zasejana su poljoprivredna imanja, naselja, ruševine zgrada, planine, čak i turistički centri kao što je Kopaonik, reke Sava, Dunav... Niko ne zna tačan broj lokacija na kojima se nalaze. Imamo samo makrolokacije koje se istražuju na osnovu tragova ili sumnje, iskaza očevidaca gde su kasetne bombe padale, a to ne uliva nimalo sigurnosti. Zato je od izuzetne važnosti mapa koju NATO treba da nam dostavi - kaže Petar Mihajlović, direktor Centra za razminiranje. 
      Kada se zna da su delovi kasetnih bombi dizajnirani da eksplodiraju odmah ili da se rasprsnu i deponuju protivpešadijske uređaje na prostoru veličine nekoliko fudbalskih terena, jasno je zašto su vlasti u Srbiji već osam godina insistirale da im se ta mapa dostavi. 
      Ipak, jedna mapa neće otkloniti znak opasnosti od neeksplodiranih naprava. Osim bombi bačenih tokom NATO bombardovanja, u Srbiji ima i zaostalih eksplozivnih naprava i iz Prvog i Drugog svetskog rata. Prema podacima Centra za razminiranje, neeksplodirane avio-bombe i drugi projektili velike mase nalaze se na 43 lokacije, uključujući korita Dunava i Save. Ima ih oko 60 komada i na dubini su većoj od pet metara. U Srbiji je do sada pretraženo oko 3,9 miliona kvadratnih metara Dunava i Save, kao i njihovih obala. Do sada je pronađeno sedam avio-bombi težine i do 390 kilograma. Uklanjanje jedne avio-bombe košta od 100.000 do 250.000 evra. (Vađenje bombe kod Kineske ambasade koštalo je 150.00 evra). Dok se ne pronađe novac, avio-bomba će ostati i u srcu Beograda, u Prijedorskoj ulici na Zvezdari. 
      Samo prošle godine, sasvim slučajno pronađeno je nekoliko hiljada ubojitih sredstava iz davnih ratova. Tako su radnici PTT-a, postavljajući optički kabl, naišli na artiljerijske granate iz Drugog svetskog rata. Pozvali su Upravu za odbranu, čiji su demineri prebrojali tačno 182 granate. Ove godine, na Novom Beogradu, pri izgradnji elitnog stambenog kompleksa u bloku 19, pronađena je još jedna granata iz Drugog svetskog rata. 
      Pre 1991. godine nije vođena evidencija. Ne postoje zapisnici, šta je minirano i gde su bacane granate. Nema tragova, niti izjava očevidaca. Ubojita sredstva iz tih ratova rasejana su na nepoznatim lokacijama i, kao svugde u svetu, otkrivaju se sasvim slučajno ili pri izvođenju građevinskih radova.

Izvor: Blic