infoKOP

MENI NAZAD
KOMENTARI (55)

Završen Ski opening, rekordna poseta, rekordne gužve i isti problemi
11.12.2017. | 03:33 -> 13:44 | Autorski tekstovi | KOMENTARI (55)
| | | | | | |

URL je iskopiran!


Tradicionalno otvaranje nove ski sezone 2017/2018. na Kopaoniku, završeno je 10. decembra. Nakon manifestacije koja je trajala četiri dana oboreni su svi rekordi u posećenosti planine. Kopaonik je pokazao sve svoje zimske ćudi. Tri prelepa sunčana dana, zatim jedna kraća mećava i jedan klasičan kopaonički dan sa južnim vetrom i maglom.

Puno snega za ovo doba godine, lepo vreme, 70% popusta na ski karte, relativno niske cene smeštaja i skijaši željni da osete prvi sneg, dovelo je do toga da je planinu posetilo preko 15 hiljada turista. U toku svog sedmogodišnjeg postojanja ovo je sigurno ubedljivo najposećeniji ski opening na Kopaoniku. 

U restoranima i kafićima se tražilo mesto više, a ugostiteljski objekti su organizovali zabavu prilagođenu najrazličitijim ukusima. Najmasovniji koncerti su bili u objektima MK Resorta gde su nastupali pretežno "narodni" pevači. Iako autor ovog teksta nije ljubitelj te vrste muzike, mora se priznati da su hale bile prepune na svim koncertima. Prošlogodišnji pokušaji MK Resorta da nešto promene sa urbanim svirkama na raznim stage-ovima, pokazali su se neuspešnim jer ih je posetio izuzetno mali broj ljudi. Da budemo skroz iskreni bili su potpuno prazni. Sasvim je jasno zašto se ove godine odustalo od organizacije istih. Jednostavno ne može MK Resort da menja svest i muzički ukus ljudi u Srbiji.

Hteli mi to da priznamo ili ne, u sistemu vrednosti koji je nametnut godinama unazad, komercijalno je danas jedino isplativo da baš ovi izvođači napune hale na ovakvim manifestacijama. Šta je razlog svemu tome teško je reći, ali jedno je sigurno da u Srbiji ima sve manje i manje kvalitetne muzike, a o kreativnosti već i da ne govorimo. Mladi ljudi se sa većine medija bombarduju muzičkim kičom i šundom i na taj način nažalost oblikuju te iste mlade ljude. Danas mlad čovek mora da ima izuzetno jak karakter i istraživački duh da bi se izborio za svoj drugačiji ukus, a da ne bude izopšten iz društva. 

Nepoznavanje stranih jezika ali i gramatike maternjeg jezika, zatim instant Google znanje i krajnje pojednostavljeno školovanje, na kraju dovedu do toga da ljudi ne umeju da donesu prave životne odluke. Najjednostavnije je utopiti se u masu, biti deo nje i nikada ne biti svoj. 

Naš stav je da ne treba tražiti krivce, treba tražiti rešenja. Pođite od sebe samih, nemojte bacati đubre po skijalištu čak iako nema kanti za đubre. Nemojte se gurati u redu za kupovinu ski karti ili u redu za žičaru, gaziti tuđe skije, biti nekulturni… Nema opravdanja za takvo ponašanje iako su Skijališta dobro podbacila na organizaciji prodaje ski karata. 

Dečije bolesti sa gužvama na prodajnim mestima se moraju pod hitno rešiti. Neprihvatljivo je da se čeka i po sat vremena za kupovinu ski karti. Potrebno je produžiti radno vreme prodajnih mesta, prodavati karte unapred, otvoriti sva moguća prodajna mesta, a ako je potrebno statistički obraditi koliko je vremenski potrebno da se izradi jedna ski karta i na osnovu toga angažovati dovoljan broj ljudi, odnosno otvoriti prodajnih mesta.

Uz nesebičnu pomoć klime, Skijališta su se svojski potrudila da otvorene staze dobro pripreme. Nažalost u donjim delovima planine nije bilo dovoljno snega za otvaranje nekih ozbiljnih staza. U ovako ranom delu ski sezone, sa malim kapacitetom akumulacija i instaliranim pumpnim postrojenjima ne može brzo otvoriti veliki deo skijališta. Zato se i skijalište osnežava u etapama i zato su u krajnju ruku i ski karte sa popustom od 70%. Ono što se može zameriti Skijalištima svake godine, a što i delom otpada na naš mentalitet, je organizacija redova na polaznim stanicama žičara. Gore pomenuti mentalitet se mora na neki način ukrotiti dobrom organizacijom ulaska na najfrekventnije žičare u slučajevima velikih gužvi. 

Kopaonik je niska planina, klima je takva kakva je, kapaciteti akumulacija su takvi kakvi su i treba biti objektivan da se ne može otvoriti veliki deo skijališta u vreme ski openinga. To je činjenica koja je poznata poslednjih sedam godina. Statistički gledano uvek je radilo u proseku maksimalno 5 žičara, a nekad se skijalište nije moglo otvoriti ni uz pomoć veštačkog snega zbog loših vremenskih uslova. U vreme sretenjskih praznika i za Ski opening kapacitet skijališta ne može da podnese ovoliki broj skijaša. Za to prostih rešenja nema, ali ko želi stvarno da skija i da ne čeka u redu, izbor su dani pre ili posle openinga. 

Sagledavajući sedmogodišnju istoriju otvaranja sezone na Kopaoniku, Ski opening je ipak manifestacija, u kome je skijanje jedan od propratnih sadržaja, koji nam na kašičicu utoli šestomesečnu "žeđ" za snegom.

Na radost svih skijaša, tokom ski openinga, svečano je otvoreno osvetljenje na stazi Karaman greben. Svo negodovanje što Karaman greben nije otvoren prvog ski dana, iščezlo je kada su se prvi reflektori upalili i skijaši isprobali još jednu noćnu stazu. Tokom cele sezone skijanje na ovoj noćnoj stazi biće besplatno uz bilo koju ski kartu, počevši od jednodnevne.

Drugi gorući problem, koji se po ko zna koji put i ko zna koliko dugo ne rešava je parkiranje na Kopaoniku. Tokom openinga u centru Kopaonika je bilo parkirano preko 1 500 automobila. Poređenja radi, prošle godine u isto vreme bilo ih je 800. To je prouzrokovalo potpuni kolaps u saobraćaju. Policiji su prosto vezane ruke i ona nema načina da reši ovaj problem jer kazne nemaju nikakvog efekta. Turisti prosto nemaju gde da parkiraju i sa i bez kazni. 

Obećana garaža sa 325 parking mesta, koja bi samo delimično rešila problem, nije izgrađena zbog birokratskih problema. Uz sav trud JP "Skijališta Srbije", sve dozvole su dobijene kasno i gradnja će početi odmah po zatvaranju tekuće sezone. 

Ski autobus koji je počeo da radi prošle sezone još uvek nije u funkciji. Linija je ove godine ustupljena drugom prevozniku, koji je obećao daleko ozbiljni rad sa dva do tri ski autobusa, uz jasno definisana stajališta i red vožnje. Ostaje sa skepsom da gledamo da li će se sve to konačno i ostvariti. 

Rezultat svega ovoga su kilometarske kolone u sva tri pravca sa Kopaonika, tokom jučerašnjeg dana. Nepropisno parkirani automobili, na i onako uskoj magistrali, doveli su do velikih zastoja i dvočasovne vožnje do podnožja planine.

Parkinzi su prosto prioritet, širenje staza i akumulacija za veštačko osnežavanje takođe. Zakonski je potrebno definisati da svi novoizgrađeni objekti moraju imati sopstvene podzemne garaže. Mora se izgraditi više javnih parkirališta, počevši od najbitnijeg kod Sunčane doline, kako bi skijaši iz Vikend naselja izbegli dolazak u centar Kopaonika. 

Nepropisno parkirani automobili onemogućili su na pojedinim lokacijama i pražnjenje podzemnih kontejnera. Specijalizovana vozila za pražnjenje istih jednostavno nisu mogla da im priđu. Tu opet dolazimo i do našeg mentaliteta da se đubre i dalje baca pored kontejnera u ogromnim količinama. Koliko đubreta gosti ostave i koliko to tužno izgleda to majski dani najbolje pokažu.

Novu gradnju mora da prati izgradnja komunalne infrastrukture, zatim da prati i proširenje kapaciteta skijališta i parkinga, a mora se uzeti u obzir i izmena klime usled sve većeg isijavanja toplote od ogromnog broja objekata. Za sve mora postojati jasan i dugoročan plan i zakonski okvir kako bi se planina zaštitila od nas samih.

Zavod za zaštitu prirode, Šumarski republički inspektor, Nacionalni park Kopaonik i Skijališta su dužni da nađu rešenje za proširenje kapaciteta skijališta. Godinama se grade novi objekti i nove žičare. Sve to neuporedivo povećava broj prevezenih skijaša, a staze ostaju istog kapaciteta i ne prosecaju se nove. Najbolji pokazatelj su proste brojke. Kapacitet žičara je 12 000 do 14 000 jednovremenih skijaša dok ski staze mogu da podnesu nešto ispod 5 000 jednovremenih skijaša. 

I na kraju moraju se jednom i zauvek ukloniti lopatari. Gosta apsolutno ne zanima koja je služba za to zadužena, sklonite ih, zaposlite ih šta god samo jednom za svagda rešite taj problem.

Do sledećeg openinga, sa željom da se reši bar neki od navedenih problema, pozivamo vas da vašim komentarima date konstruktivne predloge, bez traženja krivca i prostog konstatovanja problema. Budite kreativni, pozitivni i dobronamerni.

Pročitajte još: