Krajem meseca januara direktor JP "Skijališta Srbije" i bivši direktor TC Kopaonik Ljubiša Radovanović dao je interviju za nedeljnik NIN. U ovom članku prenosimo najzanimljivije delove vezane za Kopaonik:

      Može li se računati na dovoljno snega. Na Kopaoniku je to redovan problem, a Stara planina je čak nešto i niža?

      Nešto je niža, ali prilike su takve da ima više snega od Kopaonika. Izuzimam ovu godinu kada niže planine imaju više snega nego više planine, pa je tako ispalo da je najsnegovitiji. Ali, generalno, sneg jeste problem. Planiramo nabavku najmodernijih topova za sneg već od sledeće sezone. Ono što ljudi često ne znaju, to je da topovi nisu svemogući već da mogu biti funkcionalni tek ako je temperatura ispod nule. Zatim, za veštački sneg potrebne su vodene akumulacije, a na Kopaoniku su one nedovoljne. Zato planiramo da se upustimo u istraživanje vode na Kopaoniku, a tokom dosadašnjih radova smo došli do saznanja da postoje resursi i to na samom vrhu, verovatno u zoni starog rudnika, kao i neki drugi vodeni tokovi.

      Sve to radi država. Postoji li nešto što je predviđeno za privatnu inicijativu?

      Skijalište u načelu može da se da i u zakup. Opredeljenje je, međutim, da sve ono što je infrastruktura – putevi, voda, struja, žičare, uređenje staza – obavi država, a da se smeštajni kapaciteti prepuste privatnicima. Važno je znati da je postavljanje žičare samo deo troškova, a za samo uređenje staze, koje obuhvata prosecanje šume, zaštitu od erozije, drenažu, često je potrebno potrošiti još toliko.

      Ako govorimo o Kopaoniku, ono što često izaziva nezadovoljstvo gostiju je da nekoliko staza praktično nikad ne radi, a to su upravo staze koje su najatraktivnije za skijanje.

      Govorite o stazi Krčmar koja je zahvaljujući pomoći Vlade Srbije i vlade SAD (po 500 000 evra) konačno očišćene od bombi zaostalih iz 1999. godine. Ta staza je operativna. Sledeća takva staza je Struga, koja je napravljena pre 10-15 godina ali zbog imovinsko-pravnih problema nikada nije proradila, a u međuvremenu su sa nje poskidani i pokradeni delovi. U njenu popravku smo uložili 130 000 evra i nadamo se da bi i ona mogla da radi ove sezone. Ako govorimo o stazi Bela Reka, nju je trasirao nekada čuveni skijaš Lakota i ona zahteva vrlo dobre skijaše a takvih nema mnogo. Tu stazu je u njenom najtežem delu teško savladati, čak i opasno, i gledamo da napravimo jednu obilaznicu kojom bi se to rešilo, ali opet postoji problem imovinskih odnosa. U njenom donjem delu retko ima snega, što nas vraća na priču o topovima.

      Odlučili smo se da umesto starog i nekomfornog ski-lifta na Dubokoj postavimo moderan četvorosed čija bi brzina bila 5 metara u sekundi, a to je recimo brzina kojom pada padobranac. Međutim, ispostavio se problem – na prvobitnoj trasi žičare rastu neke retke biljne vrste od kojih jedna samo tu i nigde više. Zato smo morali da odstupimo od prvobitne trase koja sada neće ići potpuno pravo nego malo “na lakat”. I zato smo, nažalost, zakasnili za ovu sezonu. Međutim, drugu žičaru na Dubokoj smo stigli da zamenimo i puštena je u rad 8. januara. To smo morali da uradimo jer je primećen kvar na jednom od stubova i to je prošle godine izazivalo strašne zastoje, po hiljadu ljudi je znalo da čeka da budu izvučeni odozdo. Velikim naporom i zaslugom preduzeća “Amiga” iz Kraljeva uspeli smo to da završimo za izuzetno kratko vreme.