Redakcija portala infoKOP.net je i dalje zatrpana pozivima i mailovima sa istim pitanjem: Da li ima snega na Kopaoniku? Na naš odgovor - da ima ga sledi novo pitanje: Koliko će ga dugo biti? Na osnovu našeg višegodišnjeg iskustva snega će za skijanje, bez obzira na vremenske uslove, biti sasvim dovoljno narednih najmanje mesec dana. U ovom trenutku jedino logično pitanje je kakvog će kvaliteta biti sneg obzirom na temperaturu i vlažnost vazduha pa smo rešili smo da ovaj članak upotpunimo i jednim intuitivnim grafikom.

Krajem decembra i početkom januara u intervalu od skoro četri nedelje vladalo je pravo prolećno vreme na Kopaoniku. U ovom periodu temperature su bile u plusu, duvao je južni vetar, a padavina nije bilo. Čak je dva do tri dana i kiša promicala, a uslovi za pravljenje veštačkog snega su bili nepovoljni. Dakle i u tako lošim vremenskim uslovima, dobrom pripremom staza tokom decembra meseca, stvoreni su uslovi da se nesmetano skija sve četri nedelje "lošeg" januarskog vremena.

Ako su JP "Skijališta Srbije"  odradila tako dobar posao tokom "proleća u januaru" mi ne vidimo ni jedan razlog da se i u narednom periodu ne skija jednako dobro. Vreme je "daleko bolje", povremeno se stvaraju uslovi za pravljenje veštačkog snega tako da nema bojazni za skijanje narednih nedelja.

Kakav će kvalitet skijanja biti odnosno koliko će sneg biti tvrd zavisi najpre od vlažnosti vazduha i južnog vetra. Ako je niska vlažnost vazduha staze mogu biti tvrde tokom celog dana iako je temperatura u dobrom plusu. Međutim pri jakom južnom vetru i velikoj vlažnosti sneg se brzo raskvasi čak i oko "nule". Dakle temperatura nije najbitniji faktor koji utiče na kvalitetno skijanje!

Sa druge strane nekada najbitniji faktor koji se posmatrao pri odlasku na planinu je bila visina prirodnog snega. I danas taj faktor jeste važan ali više nije presudan. Ulaganjem u veštačko osnežavanje sneg na stazama više nije direktno proprocionalan visini prirodnog snega. Naprotiv, danas pri odlasku na skijanje, potrebno je posmatrati isključivo visinu snega na stazama. Ono što je nekada bilo nezamislivo, da se pri visini snežnog pokrivača od 0 cm skija, danas ne samo da je zamislivo nego se može i kvalitetno skijati. Sledeći grafik nam nedvosmisleno pokazuje da posle decembra na Kopaoniku ne bi bilo više skijanja da nije sistema za veštački sneg.

Da rezimiramo ako u gradu vidite temperature u dobrom plusu to po automatizmu ne znači da je na Kopaoniku loše skijanje ili da nema snega. Naprotiv staze su odlično pripremljenje svakog jutra, a kvalitet skijanja tokom popodnevnih časova isključivo zavisi od pomenutih faktora.

Ne zaboravite da skijaška sezona na Kopaoniku traje od novembra meseca i to već punih 85 dana u možda najlošijim vremenskim uslovima u zadnjih desetak godina. To nam govori samo jedno da se i u Srbiji može kvalitetno raditi. Naravno uvek može bolje ali neke stvari moramo nedvosmisleno pohvaliti.