Волођа  |   |  22.06.2026. 12:56

Подржавам расправу на тему очувања шума.

У просеку народ није свестан колико смо већ у овом времену угрожени мером искрчених шума. Аналогно томе - не разумем толику страст - због 45 дана активног скијања уништити толики природни ресурс. То би имало смисла ако би ЈП СС сваки пут када има услова за скијање - то је нпр крај марта а често и цео април месец - омогућавало да се скијалиште користи складу са системски прилагођеним постојећим капацитетима потребама гостију - скијаша у том периоду. Да се та навика негује. Да ради бар једна жичара/стаза?

Међутим - имамо ситуацију да се активно изводе радове на повећању општих капацитета скијалишта - са конкретно штетним утицајима који захтевају најмање 50 година да се штета санира.

Истовремено нам се објашњава како у одређеним календарским периодима године скијање никог не занима?! Своде се рачуни, води статистика, наводно сви се радују пролећу и седе по кафићима? Ја сам тако прочитао и разумео. Због чега онда такав однос према планини? Где је ту логика?

2+3 = (malim slovima)