Klimatolog  |   |  28.03.2026. 17:03

Problem ovde nije pitanje da li će skijalište raditi u aprilu ili neće. Suština je u nečemu drugom. Ove sezone su uslovi za skijanje, posebno tokom marta, bili veoma dobri, a popunjenost je uprkos tome mogla biti znatno veća. To pokazuje da glavni problem nije dužina trajanja sezone, već da potencijal sezone nije dovoljno iskorišćen onda kada su uslovi bili najbolji, a tradicionalno posećenost manja.
Realno gledano ovo je bila vrlo dobra sezona. Skijališta su uz pomoć sistema za veštačko osnežavanje, izvukla maksimum. Staze su bile dobro pripremljene, a tome su doprineli i povoljni vremenski uslovi. Sa operativne strane urađen je dobar posao. Upravo zato je pogrešno sav teret prebacivati isključivo na Skijališta Srbije. Suludo je očekivati da oni sami na svojim leđima iznesu kompletnu priču, od infrastrukturne pripreme, održavanja staza i sistema, pa do toga da budu jedini odgovorni za punjenje cele planine gostima tokom cele zime. To jednostavno nije ni realno.
Ako ni u martu, kada su uslovi bili odlični, nije dostignuta popunjenost koja je mogla da bude, onda problem nije prvenstveno u ceni ski passa, niti samo u tome da li sezona treba da traje nekoliko dana duže. Problem je pre svega u marketingu i u nedovoljno dobro osmišljenom modelu kako da se privuku skijaši van udarnih termina, van zimskog raspusta i kraja februara, kada tražnja i inače dolazi sama od sebe i kada su ogromne gužve.
Zato treba mnogo ozbiljnije raditi na promociji i to i prema domaćem i prema stranom tržištu, kako bi se popunile standardne rupe u sezoni, kao što su kraj januara, sredina i kraj marta, ali i decembar, koji je svake godine posebno rizičan zbog snežne neizvesnosti.
Pri tome ne treba da samo Skijališta Srbije vuku celu kampanju za dolazak na planinu. U to moraju ozbiljno da se uključe hotelijeri i ugostitelji jer upravo oni direktno žive od planine i imaju najveći interes da kapaciteti budu puni tokom cele sezone. Uz njih, važnu ulogu moraju imati i lokalne samouprave i turističke organizacije, jer interes destinacije ne može da počiva na jednom subjektu.
Dolazak gostiju na planinu mora biti rezultat zajedničkog rada svih koji od te planine ostvaruju prihod. Skijališta treba da obezbede kvalitetnu infrastrukturu i uslove za skijanje, ali promocija destinacije, kreiranje ponude, aranžmana, posebnih akcija i privlačenje gostiju van špica sezone mora biti zajednički posao svih aktera.
Zato je prioritet da se prvo napravi ozbiljna marketinška strategija za celu destinaciju, a ne da se stalno očekuje da Skijališta sama rešavaju problem popunjenosti. Jer ako se ne reši pitanje tražnje u terminima kada ima prostora i uslova, onda ni duža sezona, ni korekcije cena, same po sebi neće doneti rezultat.
Na stranu sve, ova sezona je bila vrlo dobra ali uvek može bolje i treba raditi na stalnom razvoju destinacije Kopaonik. Treba razvijati sadržaje i ponudu u letnjim mesecima, jer klimatske promene pokazuju da se budućnost planinskih centara više ne može oslanjati isključivo na zimu. Zbog toga razvoj destinacije mora sve više da se prebacuje i na letnju sezonu, kako bi Kopaonik dugoročno ostao održiv i konkurentan tokom cele godine.

2+3 = (malim slovima)