Dejan vikend naselje  |   |  19.02.2026. 21:59

Svake zime provodim ceo svoj godišnji odmor od dve nedelje na Kopaonik.
Poslednjih godina nisam imao sreće sa snegom i vremenom jer sam dolazio u drugoj polovini januara i početkom februara. Ove godine sam odlučio da dođem od 01.02. do 15.02. i nadao sam se da ću imati više sreće sa vremenskim uslovima.
Snežnog pokrivača je bilo malo, oko 30 cm, i očekivao sam nove padavine kako bi situacija bila bolja. Kuća mi se nalazi u vikend naselju kod Čajetinske česme i naselje je više ličilo na kišni oktobar nego na zimu trava, blato, kiša i magla.
U centru je takođe bilo malo snega, uz maglu i vetar gotovo svakog dana. Supruga i ja vozimo bord i pokušavali smo da izaberemo barem 6–7 dana za vožnju. Međutim, vreme nas je „ubijalo“ svakodnevno gusta magla, jak vetar, povremeno kiša u centru, pa opet magla i malo snega uz temperaturu u blagom plusu.
Svakog dana smo sa opremom taksijem išli do centra, ali nisam želeo da plaćam ski-pass svakog dana jer su uslovi sa jakom maglom bili zaista loši. Kako su dani odmora prolazili, sve više sam se nervirao jer nije bilo onog pravog, hladnog zimskog Kopaonika sa više snega i puno sunčanih dana. Na kraju smo ipak morali da počnemo da vozimo bord, jer nije bilo naznaka da će se vreme promeniti.
Prve nedelje smo uglavnom boravili u kafićima i restoranima Mons, Pajino preslo, Rtanj i Green Ski Bar na stazi praveći društvo ćerki, koja ove godine nije smela da vozi bord jer je leta 2025. polomila ruku, pa su joj doktori preporučili da preskoči ovu sezonu.
Konobari se žale da im je ovo najgora sezona što se tiče posla, jer vreme i magla ne idu na ruku. Bašte kafića ne rade, gostiju je manje nego ranijih godina, naravno uz izuzetak rumunskih gostiju. Instruktori skijanja takođe se žale da su pod stresom jer, kako kažu, pojedini pripiti gosti rizično jure stazama i prolaze pored dece iz ski škole, pa je bilo i nekoliko verbalnih incidenata.
Staze su, koliko je to bilo moguće, dobro održavane, ali je temperatura u plusu već oko 11 časova pravio kačamak od snega.
Druge nedelje smo odlučili da intenzivnije vozimo. Ćerka je otputovala kući zbog škole, a supruga i ja smo više vremena provodili na stazi. Sunce je na kratko, možda dvadesetak minuta, probilo kroz maglu, ali vetar i gusta magla nisu popuštali.
Što se tiče prevoza od Česme do centra, koristili smo taksi jer je cena bila slična kao ski-bus. U početku smo plaćali 1.300 dinara po vožnji u jednom pravcu, zatim smo našli taksistu za 1.000 dinara, a na kraju nas je vozio čovek koji radi linijski taksi po ceni od 300 dinara po osobi. U povratku do vikend-naselja koristili smo lokalni autobus, gde je karta 180 dinara.
Ono što primećujem, s obzirom na to da svake zime dolazim, jeste da je nervoza među osobljem u kafićima i restoranima primetno veća. Traže da se odmah izjasnite da li ste došli samo na piće ili planirate ručak, pa vam prema tome određuju mesto za sedenje. Takođe, često „nema sitno“ – od kase u marketu, preko taksista, do kafića i barova pa se podrazumeva da ostavite kusur. Nisam škrt i volim da častim konobare, ali me nervira kada se bakšiš praktično podrazumeva.
Došao je i vikend oko praznika Sretenje. Na stazama nije bilo gužve kao ranijih godina, ali su počela veća čekanja na ski liftovima. U naselju su najveće gužve i zastoji bili u subotu kod Kraljevih čardaka, jer su jedni gosti odlazili, a novi dolazili, pa je nastao haos.
I za Sretenje se videlo da posećenost ove godine nije kao ranijih sezona. Taj vikend smo vozili samo u subotu, takođe po magli, a u nedelju smo se vratili kući.

Izvinjavam se zbog ovako opširnog komentara, ali sam želeo da prenesem sliku iz svog ugla o prvoj polovini februara.

2+3 = (malim slovima)