Klimatolog  |   |  03.01.2026. 20:29

Kada se priča o ulaganju u planine poput Kopaonika (oko 2000 m), brojke pokazuju da se to dugoročno ne isplati.

Zime su očigledno sve toplije. Zima nije nestala, ali je izgubila kvalitet - manje je stabilnih, dugih hladnih perioda, a sve je više kratkih epizoda snega koje se brzo tope. U ključnim skijaškim mesecima (decembar-mart) prosečne temperature su porasle za oko 1.5-2°C u odnosu na rane 2000-te, zbog čega je sneg znatno nepouzdaniji. Čak i kada padne veća količina snega, nedostaju dugi hladni periodi koji su ranije bili normalni.

Veštačko osnežavanje se vidi kao rešenje, ali ono ima ozbiljna ograničenja. Da bi topovi za sneg radili, potrebne su dovoljno niske temperature, što je sve ređe. Uz to, potrebne su ogromne količine vode i energije, što značajno povećava troškove i pritisak na prirodu. Na kraju, dobije se tanak sloj snega koji ne može da zameni pravu, prirodnu zimsku sezonu.

Problem nije samo jedna loša zima - trend je jasan i dugoročan. Svaka naredna decenija donosi prosečno toplije zime, kraće sezone i veću neizvesnost. Investicije u ski infrastrukturu se planiraju na 20-30 godina, a mi već sada vidimo da uslovi iz prošlosti više ne postoje.

Zbog toga ulagati ozbiljan novac u klasičan zimski turizam na visinama do 2000 m u Srbiji znači kockati se sa klimom - i to sa skoro nikakvim šansama za dobitak.

Ako se ovaj trend nastavi, realna pretpostavka je da će u narednih 20-30 godina skijanje na Kopaoniku biti moguće samo povremeno - u dobrim zimama i uglavnom uz veštačko osnežavanje, sa kraćom i neizvesnom sezonom. Klasična, pouzdna zimska sezona kakva je nekada postojala verovatno će postati izuzetak, a ne pravilo.

Ukratko, problem nije u jednoj lošoj sezoni, već u pravcu u kojem klima ide. A taj pravac, nažalost, ne ide u korist skijanja na planinama poput Kopaonika.

2+3 = (malim slovima)