Sofija Roglic  |   |  19.09.2021. 09:33

Hvala za tekst, jako lepo si to napisao iako ga nisi privatno poznavao.
Ja cu sada napisati duzi tekst jer to je najmanje sto mogu da uradim za njega. Probacu da imam neku hronologiju ali pisem kako mi secanja i emocije naviru.

Jovan Roglic ili ti poznatiji kao Jovo je moj otac (ne zamerite mi sto ne mogu napisati “bio” ).
On jeste i ostace legenda srpskog skijanja jer njemu je ta planina bila sve! Toliko, da je zeleo kada dodje taj dan...da njegov pepeo pospemo po Kopaoniku. Nazalost ja sam bila dete kada se to desilo i od stanja shoka nisam imala snage to da uradim.
Ali mi je drago da se ubrzo posle toga odrzavao Memorial Jovo Roglic u organizaciji skijaskog kluba Kopaonik iz Raske. I hvala im neizmerno na tome. 🙏🏻
Memorial je bio organizovan godinama i koliko sam ja razumela, vise se ne odrzava jer nema dovoljno novca za to.

Ali je bilo jos postovalaca njegovog lika i dela jer moj tata dobio imenovanje ulice, sto je velika cast i ne dobija to bilo ko. I nisam imala pojma od koga je krenula inicijativa, ali me je jako zanimalo da saznam.
Da se u ovom haosu od medjuljudskih odnosa, desi nesto tako neplanirano i lepo.
Posle par meseci sam saznala ko je to pokrenuo ali ja sam tog coveka znala samo iz vidjenja…sto me je jos vise ganulo.


Njemu svaki dolazak na Kopaonik bio kao da se ponovo radja, bukvalno je ziveo za to da cele godine radi da bi mogao sve dane odmora da iskoristi skijajuci.

Nije se štedeo ni u davanju besplatnog znanja drugima...cak su mnogi danas vec bivsi takmicari, a neki su ostali u instruktazi na Kopaoniku.


Bio je virtuoz na skijama i svaki put kada bi uradio nesto zanimljivo, zvizdao bi kao pticica kada je pustis na slobodu.
Uvek je nosio prepoznatljivi crveni Ellesse kombinezon, neke dobre skijaske naocare, naravno bez kape i na -20 gde mu njegovi crni brkovi pobele..ali obavezno cigara u ustima.

Moram isto tako reci da je Stinger u pravu i ovim putem cu ga citirati: “ Bese to obican covek kao i svi drugi”.
Tako je, on je bio najnormalniji i najjednostavniji covek na svetu koji se nije stideo svog zanata.
Oni koji su ga poznavali su znali da je bio veliki veseljak koji je umeo da to drustvo sa planine podigne na noge i da zapevaju posle visesatne igre-preferans (koju je on obozavao).
Tako se ranije zivelo na planini...do kasno u noc bi se kartalo i pila domaca rakija, a onda bi bez alarma ustajali pre svih i budili nas klince (medju kojima sam bila i ja) za jutarnje trcanje pre dorucka.

Sve ovo pisem da ostane secanje na njega, da ne bledi jer moj otac je bio jako skroman. I poznavajuci ga znam da bi ga vest o imenovanju ulice bas zatekla.
Toliko da ne bi znao kako na prvu loptu da odreaguje na tako veliku cast i isto tako znam da bi se u sledecem momentu rasplakao. Da, on je bio jedan od onih retkih muskaraca koji nemaju problem da zaplacu pred drugima i kojima suze ne ubijaju muskost.

I mozda sve ove reci nemaju toliku tezinu kada pise njegovo dete ali ja sam vam gore napomenula da je bio jako skroman i mnoge price o njemu sam cula od drugih ljudi kada on nije prisutan, ne od njega.
Govorili su mi slucajni prolaznici, slusala sam o njemu dok cekam u redu za zicaru, cak i u Beogradu kada bih sa novim ljudima usla u pricu...ti isti ljudi bi me ostavili bez teksta kako su lepo govorili o njemu.
Pa na kraju sam i ovde na ovom sajtu procitala tekst o mom ocu od meni potpunog stranca...i to je stvarno prelep osecaj za mene kao njegove cerke.
Jedan od ljudi koji je jako postovao mog oca je nas pokojni glumac Bora Todorovic.
Zasto vam i ovo pisem?
Jer se secam dana kada sam shvatila da se poznaju, bila sam dete i bila odusevljena sto moj tata poznavao tako poznatog glumca. Ali sam u isti mah shvatila da mom tati to uopste nije bilo bitno, gledao je Boru kao i svaku drugu osobu na planini.
To je bilo vreme Rtnja, vreme kada je bilo bitno samo da skijas sto vise i nije bitno da li imas sta da obuces ili gde ces da prespavas.

Izvinjavam se na malo duzem tekstu ali ne mogu toliko toga reci u par recenica...jer jeste prerano otisao sa 54 godine.

Napomenula bih i da se ne zaborave njegovi drugari sa skijanja koji su i dalje zivi. A to su cuveni Babea i Dusan Filipovic zvani Dule Brada.
....

2+3 = (malim slovima)