Цобра  |   |  24.03.2021. 09:24

Поштовани скијаши, као човек коме је ово занимање покушаћу да вам дам одговоре на недоумице и забринутост које изражавате у претходним коментарима.
1. Прво у старту имамо погрешну перцепцију решавања проблема, како неко наводи треба обавестити еколошка удружења и Скијалишта Србије. То ипак нису примарне институције које треба да решавају ове проблеме. То је у првом реду Национални парк, који наравно може ангажовати различите научне и стручне институције за решавање различитих проблема у НП Копаоник.
2. Проблем сломљених врхова смрча које можете видети последњих месеци на Копаонику је последница снеголома као честе појаве у нашим шумама. Просто су се испунили услови да до ове појаве дође. Велике количине релативно влажног снега у кратком периоду је преоптеретило врхове стабала и дошло је до ломова. Стабла су оштећена у техничком смислу, али немате разлога за бригу брзо ће се она физиолошки опоравити
3. Панчићева оморика не расте на Копаонику већ само на ширем подручју Таре и околини Пријепоља. На Копаонику расту смрча и јела, а она стабла коју ви гледате са жичара су искључиво стабла смрче.
4. Проблем лишајева не треба посматрати на начин како се то најчешће приказује. Некад се мислили да је то велики проблем. Истраживања у последњих 15-ак година су показала да тамо где има доста лишајева је животна средина јако чиста. Лишајеви не могу да опстају дугорочно у загађеној средини јер немају могућност да се ослобађају од штетних материја, већ их акумулирају што изазива њихово пропадање.
5. Просецање нових стаза има негативан утицај на смрчеве шуме на Копаонику, нарочито на рубне делове шума до нових стаза. Једноставно речено дрвеће које је расло у шуми одједном се налази на рубу шуме и није прилагођено негативним утицајима у првом реду ветра. Зато са жичара често можете приметити да су на рубовима шума доста стабала изваљена или се суше.
6. Међутим, ипак највећи проблем са смрчевим шумама на Копаонику јесу климатске промене. Велики проблем у задњих десет година су биле суше од 2011. до 2013. године када су екстремно високе температуре и мала количина падавина у вегетационом периоду изазвала примарно физиолошко слабљење стабала смрче а онда су се од 2014. пренамножили поткорњаци који су осушили велики број стабала.
7. Не постоје научни докази да је бомбардовање имало директан утицај на сушење смрче на Копаонику, али свакако да на данашњи дан када је почело то злочиначко бимбардовање, треба поменути и овај контекст.

Све у свему, има великих проблема са газдовањем смрчевих шума на Копаонику. Ипак, надамо се да ће се у првом реду дугорочно стабилизовати климатске прилике и олакшати нам да и будуће генерације скијаша доживе тај прелепи осећај које нам смрчеве шуме пружају приликом боравка на Копаонику.

2+3 = (malim slovima)