Aco čačak  |   |  23.01.2021. 22:22

Kad pomenuste maglu.

Definitivno ste u pravu i Kliker i Alex.
Do pred kraj devedesetih godina vladao je hladniji ciklus u kojem su letnje temperature one najviše kretale se do 33-34c a one do 38 i više bile su retkost.
Novembar je na Kopaoniku a ne retko i u nižim predelima bio zimski mesec.
Imali smo zimi mnogo više brzopoteznih prelazaka frontalnih oblačnosti preko naših krajeva a ciklonalni uticaji su bili sekundarni.
Pposlednjih 10-15 godina ciklonalna aktivnost je znatno povećana dok su frontovi naročito oni sa obilnim padavinama postali retkost.
Golfska struja u Atlantiku je usporila, dok je polarni vortex (polarni vrtlog) mnogo manjeg obima nego ranije.
Mlazne struje koje vrše najveći uticaj na promenu polja niskog i visokog pritiska zbog smanjenja polarnog vrtloga dosta redje zahvataju taj hladan vazduh iz njega i onda izostaju ti frontovi koji daju dosta snega, brzo prelaze preko nas i iza njih obično ostaje lepo vreme.
Cikloni su dosta tromiji i dugo cirkulišu nad našim područjem, prvo u toplom sektoru donose vetrovito maglovito vrem na višim planinama tako reći danima, zatim dugo daju padavine dok rotirajući cirkulišu i na kraju u smirivanju daju recidivnu oblačnost u vidu magle na planinama.

Ovo je dosta neiscrpna tema, naročito za nas koji volimo meteorologiju i one koji vole planinu i prate sve sto se dešava sa vremenom na njoj.

Veliki pozdrav!

:)

2+3 = (malim slovima)