AN  |   |  15.01.2019. 14:04

Tek nekoliko decenija, svedoci smo svakodnevnog maltretiranja, raspravljanja i šikaniranja od strane lopatara na Kopaoniku. Bez obzira što nisam jedini, a nije mi ni prvi put, niko od nadležnih u Komunalnoj inspekciji Raška ne preduzima ama baš ništa po ovom pitanju, već se jedna divna planina i jedno divno iskustvo godinama pretvara u pakao zbog njihove nesposobnosti da bilo šta urade povodom lopatarske mafije. Mafije u pravom smislu reči.
Nekoliko puta ove godine zvao sam Komunalnu inspekciju Raška, gde mi je neka pripravnica rekla da nemaju kapaciteta ni mogućnosti – da se bave svojim poslom. Navodno, nemaju dovoljno inspektora. Ovo je naravno više nego čudno jer su ekspresno našli desetine radnika koji sada papreno naplaćuju - neočišćene parkinge. Užasne. Parkinge na koje je praktično nemoguće ući. Ove i prošle godine. I prethodne.
Rečeno mi je, takođe, da inspektori u stvari iz Raške dolaze za vikend. Navodno rasteraju to malo lopatara s kojima nemaju deal i onda srećno, jer su dobro obavili posao, odlaze nazad kućama a mafijaško-lopatarski ratovi za krvlju plaćenim i teško stečenim „očišćenim“ mestima istog trenutka otpočnu. I tako u nedogled.
Pamtim nedavno viđenu fotografiju stare seljanke kojoj negde u Srbiji komunalna policija piše prijavu na ulici gde je prodavala tri glavice crnog luka i četiri jabuke, ali orgijanje na Kopaoniku se nastavlja, istim žarom i intenzitetom. Bolje reći čak i s mnogo većim nego ranije, jer su svađe i tuče oko vlasništva na „očišćenim“ mestima na kojima je moguće parkirati kola postale beznadežno glasne, iritirajuće i prosto uznemirujuće. Sada već neretko u kasnim večernjim i jutarnjim satima.
Nedavo se poreska policija dozvala pameti, ili joj je neko rekao da se malo umeša u svoj posao, pa pozatvaraše petnaestak restorana i kafića. Lopatarskoj mafiji – niko u ovoj državi ništa ne može.
Živeli.

2+3 = (malim slovima)