Zoran Minić  |   |  13.02.2018. 18:32

Srki@

Mislim da sam napisao ali evo za tebe i ostale opet da ponovim.
Tada, krajem šesdesetih godina prošlog veka, NISU uopšte postojale UREĐENE staze za skijaše. Sami smo "tabali" stazu gde smo hteli. Pola sata "tabaš" uzbrdo da bi se skijao pola minuta, jbg... Jedna jedina uspinjača postojala je do pre, valjda desetak godina, kad je demontirana. Sokoćalo sa drvenim gvozdenom sedištima, i drvenim letvicama. Smrzne ti se bulja dok te izveze sa brdašca iznad sadašnjeg centra na vrh Suvo Rudište i to je bilo SVE! Išla je ogromnom brzinom, toga se sećam. Vožnja je trajala celu večnost... :o

Šta da ti kažem? Tada, u tom "Mašincu", mislim na te tri drvene barake, toaleti su bili u stvari dva poljska WC-a sklepana od dasaka kao i same barake. Umivanje je bilo NAPOLJU i to obična vodovodna cev izbušena na nekoliko mesta iz koje je stalno tekla izvorska voda. Sve okolo zaleđeno, možeš da zamisliš. A ko se i umivao? Bili smo svi mladi...
U sobi nas osamnaest. Kreveti na sprat. Ćebadi je bilo vojničkih koliko hoćeš. Na sredini te prostorije bila je "Kraljica peći". Drva, koja je cepao seljak, predpostavljam angažovan i plaćen od "Mašinca". Mogli smo da ložimo koliko nam je volja i to smo MORALI da radimo sami.

Samo, jedna činjenica se ne može zanemariti! PRIRODA JE BILA N E T A K N U T A !!!

Gde će ovo što se sada radi sa tom planinom u tom delu da se završi, ne znam. Nisam stručnjak, zaista ali da nije dobro to svako vidi.

2+3 = (malim slovima)