Zoran Minić  |   |  12.02.2018. 19:53

CovekizdobaJure@

Ti skijaš 30 godina. Ja sam prvi put bio sa srednjom tehničkom mašinskom školom "Radoje Dakić" u zimu 1967-8. Vozom do Raške. Tu stigli rano izjutra a put zatrpan, nepročišćen. Ni do Rudnice se nije moglo. Čekali do popodne u nekoj kafani u Raškoj da pročiste put. Onda nas potrpali u dva kamiona sa ceradim pa stigosmo do Rudnice. Tu čekali do jedno 10 uveče da se kao pročisti JEDINI put ka vrhu iz Rudnice. Oko 10, profesori fizičkog, njih trojica, pošto put nije mogao da se pročisti(čistači bili volovi koji su vukli one drvene raonika) odlučili da se krene peške. Našli seljaka da nas vodi pa tuci uz planinu. Stigli ujutru oko 6. Stvari(skije, ranci, torbe) seljačke sanke i volovi koji vuku za nama tek posle podne.
Smeštaj "Mašinac" (isto se zvao i bio na istom mestu gde je i sada). Tri barake, sklepane od dasaka i oblepljene ter-papirom. Muška, ženska i menza. Kreveti vojnički, gvozdeni na sprat. Nas bilo 18 u sobi. Jedina zabava TV u menzi i kartanje. Svako jutro, određeni dežurni, sanke, platneni džakovi, konopac da se vežu da ne poispadaju pa po ''leb u pekaru. Pekara bila malo niže od "Olge Dedijer", koja još ni jednom nije gorela do tada. Preko puta nje bila "Vila", kamena zgrada sa par soba i osim "Rtnja" (planinarski dom, isto sklepan od balvana i gde su stariji-trećaci i četvrtaci išli na pivo) i kasarna sa vojskom, NIŠTA drugo nije bilo.
Jedina uspinjača bila ona ka vrhu planine(uklonjena pre petnaestak godina. Mi, srednjoškolci, nismo imali mogućnosti to da platimo. I tada je bilo skupo. Ja lično imao za dva puta a ostalo, tabaj pola sata pa se spusti za minut i toliko.
Posle toga, bio sam bezbroj puta. Ne znam zaista koliko ali mnogo!
Za sve što si ti napisao i na odličan način obrazložio, napisao sam u više postova ranije. Samo jednu stvar moramo da prihvatimo iako nerado. BEZ GRADNJE NEMA UGRADNJE!!!! To važi za sve političare a za naše, koji nemaju svesti ni koliko onaj insekt koji se zove sirćetuša, posebno je izraženo. Ako oni misle o ekologiji ili o zaštiti prirode Kopaonika ili bilo čega drugog a ne samo prirode, onda ja brinem za eko-sistem na Jupiteru...
Budi mi zdrav i što se tebe i mene tiče, mi smo, manje-više, svoje odskijali. Ovi mlađi, kako vreme odmiče, polako ali sigurno nestaju ne samo sa Kopaonika nego i iz ove naše prelepe zemlje, na žalost. Želim im da se lepo snađu pa da idu ne neka mesta gde verovatno da postoji šema GRADNJA-UGRADNJA ali svakako manje nego ovde.

2+3 = (malim slovima)