Aco čačak  |   |  14.02.2017. 16:43

MARKO-
Odlično si to primetio. Gotovo po pravilu su izraženo hladne zime u deficitu sa padavinama, što je sličan slučaj i sa izrazito toplim letima. Obično posle perioda sa manjkom padavina dodje i period kada se ta anomalija ispravlja i kad priroda teži da tu anomaliju anulira. Recimo 2012 i 13 imali smo ekstremno sušna leta i godine uopšte, ali odmah posle toga došla je poplava 2014 i još jedna manjeg obima 2016. Sve se u prirodi dešava u ciklusima i samo je pitanje vremena kad će jedan ekstrem biti zamenjen drugim. U proseku gledano vreme od početka Marta do polovine Aprila uvek su najsnežniji periodi u planinskim predelima iznad 1300-400mnv. To su periodi sa dosta velikim temperaturnim kolebanjima u nižim predelima, ali ta kolebanja su manje izražena u visini, izmedju ostalog i zbog toga što su ti viši planinski predeli mahom pokriveni snegom u to vreme. U narednom periodu imaćemo sve toplije vreme u oblasti Mediterana i još uvek hladan Sever i Istok Evrope što bi trebalo da dovede do povećane nestabilnosti koja će biti praćena češćim prodorima vlažnog vazduha i većom količinom padavina. U isto vreme imamo i pojačanu sunčevu insolaciju koja će biti uzrok i lokalnih razvoja oblačnosti koja u periodu Mart-April obično uslovljavaju pojačane padavine u zoni većih planinskih masiva kao što je Kopaonik. Veliki pozdrav i svako dobro!:)

2+3 = (malim slovima)