KimiVB  |   |  21.12.2016. 16:38

@PavleRN

Pa ako posmatramo zimske izoterme na 850 milibarskoj površini za referentni period (1961-1990), neznatno hladnija je Stara Planina, jer se vidi da prosečna temperatura ima trend opadanja idući kopnom od zapada ka istoku Balkanskog poluostrva. Kažem neznatno, jer razlika od 100-ak km vazdušnom linijom ne pravi neku bitniju razliku, s obzirom da posmatramo osrednjeno, prosečno stane. Naravno da u nekim individualnim prodorima, ili periodima može biti znatnijeg odstupanja na jednoj ili drugoj strani, ali kada sve to osrednjimo na dugačak period takva karateristika se naravno izgubi.

Elem, kad sam već tu, da kažem još neke činjenice.

*Možda nismo svesni, ali ovaj decembar će skoro sasvim sigurno u nižim krajevima završiti kao hladniji mesec od proseka, uzimajući gore spomenuti referentni period (61-90), a u kome smo imali generalno dobre zime. To nije mala stvar.

*Još kad sam pisao prognozu pred opening, spomenuh da se i u narednom, dužem periodu nećemo nagledati konkretnijeg snega. To se ispostavlja kao vrlo tačno, jer i u narednih 10-15 dana nema tu prostora za bilo kakav ciklon u našoj blizini. Sve se svodi na prolazne, frontalne padavine koje dolaze sa kopna, dok naš deo Sredozemlja ostaje i dalje neaktivan. Pitate se kako je bilo prostora za tako hrabru izjavu ? Pa, prosto modeli su od samog početka meseca aposlutno sigurni u dominaciju visokog pritiska iznad ogromnog dela Evrope, čiji se centar često nalazi baš u blizini naših krajeva. Anticiklon, kao "trom" sistem, odnosno sušta suprotnost dinamici koju podržava ciklonarno stanje, kada zavlada iznad velike oblasti i kada razvije vrednosti pritiska znatno iznad normalnih, može jako dugo da jednom te istom području donosi gotovo identične vremenske prilike. Zato i jeste znatno lakši za prognozu u dugom periodu od ciklona.
*Nakon nekoliko "Arctic blast-ova" (kako to oni vole da zovu), odnosno arktičkih prodora ledenog vaduha koji su otvorili zimsku sezonu na tlu Severne Amerike, vidimo da tamo narednih nekoliko dana sledi naglo otopljenje, sa temperaturama znatno iznad proseka. S ozbirom da i na duže staze modeli ne naziru jače zahlađenje tamo, već uglavnom i povratak na prosečne vrednosti, svakako valja očekivati smirivanje ( u ovim danima razbuktalog) Islandskog minimuma, jer znatno slabi "jezik" kontinantalne hladnoće iz SAD i Kanade koja "curi" u okean i podržava stvaranje jakih ciklona. To je svakako dobra vest za Evropu, veliki pomak na bolje, ali ne zavisi sve samo od toga. Nije nama Amerika tu pred nosom, dele nas hiljade kilometara, a na toj razdaljini se još svašta dešava, pa, sem Islandskog minimuma postoje još 2 važna sinoptička faktora koja generišu vreme u Evropi, a to su anticikloni- Azorski i Sibirski.
Naravno da se sa ovim slabljenjem Atlantika, odnosno Islandskog minimuma odmah otvorila mogućnost za hladan prodor sa severa, severoistoka krajem godine, ali tu sada dolazi na svoje uvođenje Azorskog anticiklona u priču, odnosno njegovog prisutnog grebena nad Evropom, jer upravo on ne dozvoljava (time što je previše blizu) da hladnoća koja prilazi sa kopna aktvira bilo kakav ciklon u našoj blizini, već se to konstantno dešava istočnije od nas, bliže Crnom Moru i na krajnjem istoku Sredozemlja.

2+3 = (malim slovima)