Radoje Roglic  |   |  23.02.2016. 12:10

У циљу модернизације политике цена ски пасова, а у складу са економским интересима пословања ЈП Скијалишта Србије и поштовања корисница услуга, по принципима савременог менаџменту: ,,плаћам по соспственом, а не наметнутом избору“ и ,,плаћам колико квалитета добијем на скијалишту“, предлажем да ЈПСС размотри следеће предлоге:
1.Некада је Копаоник нудио само једнодневне и седмодневне ски пасове. Данас је ситуација боља и постоји много више избора, али понуду би требало проширити у складу са потребама корисника. Увести вишедневне полудневне ски пасове, јер велики број корисника има потребу за тим (омладина која углавном преспава преподневне часове, или запослени који раде до касно у ноћ, старија лица која не могу да возе по цео дан, родитељи који купују деци ски пасове а за себе узму један па се возе наизменично, јер им је прескупо да плате целодневнер ски пасове, а када су у питању млађа деца неко мора и да буде с њима; увести двадесотодневне и месечне ски карте; сезонске карте не морају бити исте цене целе сезоне, јер неко може користити сезонски ски пас од половине јануара, или од напр. од првог фебруара до краја сезоне. Може се понудити и сезонски полудневни за сва лица која раде на Копаонику или сезонски за ноћну стазу, за све оне који раде преко целог дана итд.
На овај начин свако од корисника могао би да бира варијанту која му одговара, због чега би се укупан број корисника повећао што би довело до сличног финансијског ефекта, али би корисници били задовољнији.

2.Ове године је био најскупљи ски пас за време празника Сретења, а гужве су биле невероватне јер су радиле само три жичаре. Незадовољство корисника је било велико, јер с једне стране нису могли да скијају, а с друге стране платили су као да је све у реду. То се коси са основним правима потрошача и ствара отпор код истих и осећај преварености. Као да су платили цео ручак, а добили само салату или супу. Од менаџмента скијалишта мора да постоји нека реакција на овакве ситуације (умањење цене, потврда за следећу сезону којим би један дан био гратис или неко треће решење...). Скијалиште би морало да саопшти кориснику гаранцију на минималан број ски лифтова и жичара који би морали да раде, ако исти плаћа пуну цену ски паса. Напр. 60%. Ако скијалиште ради испод тог процента, цена карте би морале да се умање.
3.Делегирање овлажћења. Као што се зна ценовник ски карата доноси пред сезону Влада Србије за целу сезону, са одређеним попустима за одређене случајеве. С обзиром да се скијање одиграва на отвореном простору, где се ситуација може значајно променити Влада би морала да делегира овлашћења директору Скијалишта, да може у складу са условима на скијалишту да мења цену ски карте, чиме би исти добио и већу одговорност, што је и природно јер би исти морао најбоље да зна шта се дешава на конкретном скијалишту. Наравно, то значи да исти мора добро познавати свој посао, како бих адекватно и брзо доносио одлуке.

4.Право на повраћај новца за купљену карту. Сада је то могуће за дане када није коришћена карта али само у случају болести и повреде. Али, шта ћемо за друге случајеве, а има их јако много. А, и није пословно не вратити ништа од цене карте ако човек напр. има 8 дневни ски пас, а искористи само два дана; пошто нема разумевања од стране скијалишта за повраћај бар дела новца исти ски пас најчешће завршава у рукама препродаваца...а гост одлази незадовољан.

РАДЕ

2+3 = (malim slovima)