Unregistered  |   |  25.01.2015. 23:01

7 dana skijanja godišnje, amaterskog, jako je malo vremena da se samostalno nešto novo (ozbiljnije) nauči. Šteta je i to malo vremena uludo potrošiti. Ako se pažljivo posmatra, uočava se da velika većina samostalnih skijaša na stazi skija "pasivno". Ovo se naročito vidi po "stavu tela" i "neaktivnosti" u skijanju. Jedino što se vežba na ovakav način je pogrešno skijanje. Skijaši amateri često s razlogom ugrađuju i određeni stepen sigurnosti u skijanje, što je dobro radi sveopšte bezbednosti. Nažalost, ovo nije dobro za proces učenja. Da bi došlo do napretka, uvek je potrebno ići po malo iznad granice zadovoljstva u skijanju, treba stvoriti nekakvu saznajnu tenziju. Potreban je određena promena, sprovedena na određeni način. To se u svim naukama zove - metodika.

Iako mnogi misle da nije tako - teško je samostalnoa a na efikasan način, voditi SOPSTVENE snage, tj. razvijati svoje dispozicije (mogućnosti). Može, ali traje predugo. Ovde dolazi do izražaja instruktor. Dobar instruktor uočava sve tvoje nedostake, zna tvoje granice i forsira te da određenim sistemom vežbi postepeno prevaziđeš nevidljive blokade. Uvek je blokada u nekoj fazi pre, za koju ste mislili da je znate.

Opasno sam se ljutio na svog instruktora što me umesto da skijamo kao sav normalan svet, terao da radim vežbe na skijama. Sa štapovima, bez štapova, karikiranje "rasterećenja". Za neke vežbe sam mislio da su ispod mog "dostojanstva". Zamislite, terao me čak da skijam na jednoj skiji, držeći drugu u ruci, kako se ne bih uzdao u nju. Terao me da skijam i na spoljašnjoj i na unutrašnoj kantni, koliko mogu, kako bih osetio rubove, balans i sl. Nisam ni primećivao kako se spontano opuštam i postajem spretniji, stabilniji, bolji. Nije bilo dela staze gde nešto nismo vežbali. Na blažim stazama, gde se većina samo "vuče", tražio je da skijam opet na rubovima, sa brzim prelaskom s jednog na drugi. Zahtevao je da vidi dve idealne linije, idealnog ujednačenog razmaka. Vodio me bezbedno i u dubok sneg, po ivicama staza (da se izbacim iz prevoja), na mini skakanice, hupsere, crne staze, led i sl... Danas sam mu do neba zahvalan. Znate li kada bih sve ovo sam odlučio da isprobam u nekom razumnom vremenu? Nikad!

Zatim sam se osvrnuo unazad, pogledao moje drugove, za koje sam ranije mislio da su izuzetni skijaši. Pogađate šta sada mislim o njima, mogao bih da im budem instruktor :)

A onda dođe na dnevni red i taj prokleti novac... Da - časovi su preskupi, i da - dobar instruktor para vredi.

2+3 = (malim slovima)