munja  |   |  24.12.2012. 13:32

Inspirisan Pejinim postom, da nesto napisem za nauk mnogima za buduca vremena..
''93. godine za docek nove godine nase drustvo je skijalo na Kop-u. Nekoliko njih je islo u skolu skijanja iako su vec 2-3 godine redovno dolazili na skijanje na Kop. Dva momka iz iste grupe u skoli skijanja u kojoj je bila i moja sestra, naleteli su na nju i udarili je u "sendvic-u". Posledice su bile naprsnuce 1. lumbalnog prsljenja i kompresija jos jednog (sto je ustasnovljeno tek po povratku u Beograd).Nisam bas siguran ni dan danas da je to bilo samo slucajno. Sreca njihova sto tada nisam bio tu istog momenta, jer oni vise nikad u zivotu ne bi stali na skije. Moja sestra je nakon toga 3 meseca strogo mirovala, bukvalno da je samo do toaleta ustajala. Terapija oporavka je trajala uz poseban program vezvbi min 6 meseci, a i dan danas mora da vezba da bi sacuvala kicmu. Na srecu ostala je pokretna i bez tezih posledica. Naravno na skije vise nikad nije stala, jer vise ni nesme ni da hoce. Ako kojim slucajem ta dvojica prepoznaju sebe u ovoj prici neka se dobro zamisle, jer ne daj boze da se njihovoj deci danas takvo sto desi.
Zatpo apelujem na sve korisnike zimskih centara koji praste ovaj sajt kao i odgovorne, da dobro vode racuna sta rade, jer dovoljan je jedan sekund nepaznje da se neciji zivot pretvori u pakao za sva vremena
.

2+3 = (malim slovima)