Pavle Karajovic  |   |  08.02.2010. 19:28


Postvano gospodo iz gorske sluzbe,nije mi bila zelja da se sa vama prepucavam i da umanujem vas doprinos spasavanju ljudi na Kopaoniku.Vec je to bila spontana moja reakcija,kada sam procitao da su obelezene staze za skijanje.I da bi sve to potvrdio ispicao sam sta se desilo mojoj porodici i studentima kada smo promasili put od Gobelje ka Jarmu.
Ovu pricu sam javno ispricao posle 18g. ,da ne bi drugi skijasi dosli u istu situaciju.Ovaj nemio dozivljaj nikada necu zaboraviti,i svaka rec koju sam naveo je tacna.Cak pikanterije nisam ni zeleo da navodim,da ne bi pojedinci svatili da uvelicavam celu pricu.Ali provesti na snegu 26 sati na temperaturi od -17stepeni nije lako ni za najspremnije skijase.
U Gobelju relej ratrakom oko 10.30 stigla su tri coveka,jedan je bio Nebojsa Mitrovic koga sam prepoznao kao starog Kopaonicanina.A da li je on radio u GSS ili u Genesu to tada meni nije bilo bitno.
Prvi put cujem da je GSS celu noc trazila dva studenta(za nas iz naselja niko nije ni znao) sa preko 12 spasioca i presla 20km.Uslovi za potragu su bili vise nego losi i to ste potvrdili u autobusu(ako ste vi taj instruktor).
Bilo bi puno bolje,da se iz svake potere nesto novo nauci,i edukuju i skijasi i GSS.
Da se obezbede,(kao sto rece vas kolega ) kanapi na kriticnim mestima i tako skijasi upute na pravi put.
Jer ponavljam,kada je jak vetar,i pada suvi sneg,stvaraju se hupseri kao mali talasi,a tada je vidljivost u pluprecniku oko skijasa 2m.U takvim uslovina ne razlikuje se sta je nizbrdo a sta uzbrdo.
Ali zelim da naglasim,vise puta sam svima ponovio,a posebno studentima, da ako zelimo da se spasemo,samo mozemo da racunamo na sebe.Tako se i desilo.Tome je doprinela odlicna kondicija moje porodice

2+3 = (malim slovima)