Neba  |   |  05.02.2010. 20:52

Dragi Pavle, evo i ja se osecam prozvanim jer sam u doba Vase nezgode bio jedan od instruktora u nasoj Gorskoj Sluzbi, a kao ucitelj skijanja i radio bas u to vreme na Kopaoniku. U prvom javljanju ste sami napisali: "Za moju familiju,koja je odsela u kuci u Vikend naselju,niko nije ni znao da nedostajemo", pa mi onda nije jasno kako su spasioci i mogli da Vas traze kada ih niko nije obavestio. Te daleke ''91 tehnologija (tu mislim prevashodno na komunikacije i transport) nam je bila prilicno ogranicena, ne zato sto nismo mogli da je imamo vec zato sto mnoge stvari nisu ni postojale. Sto se tice opreme za spapsavanje sa zicara odgovorno trvdim da smo imali najsavremeniju opremu tog vremena, sto se medicine tice isto nije bilo lose (udlage na naduvavanje, camci za prevoz povredjenih, sanitetski materijal), ali za pretrage na terenu jedino je srce spacioca bilo to koje je vuklo napred. Pretrage su radjene peske, nismo imali turno skije ili motorne sanke a o helikopterima je izlisno i pricati... Ratraci, koji su pripadali Genex-u su korisceni uvek kada je to bilo neophodno i moguce (kroz sumu kao sto svi znamo, oni ne idu). Bilo je nekoliko slucajeva za koje znam ili sam licno ucestvovao kada su spasioci, posle celog dana rada na sijalistu celu noc proveli u trazenju izgubljenog i ujutru uredno bili na svojim mestima za otvaranje skijalista… Cak smo ucestvovali i u gasenju famoznog pozara u Konacima posle nepaznje jednog Britanskog turiste. Za clanove nase Gorske Sluzbe to nije posao, to je nas licni izbor i duboko osecanje za ljudski zivot, prema tome niko od nas nece nikada reci noc je mracna ili hladna ili previse opasna za nas zivot … Moram da dodam da su tadasnji ucitelji skijanja isto uvek bili spremni da se pridruze u nocnim pretragama, ljudi iz Genex-a (tadasnjeg), zicnicari a i policajci. Kao sto je i Antonije naveo, kada je potraga zvanicno otvorena, Gorcka Sluzba ne staje dok se slucaj ne resi! Jos samo da razjasnimo u Vasem drugom javljanju postoji jedna mala greska. Naveli ste: “Jedinog coveka iz sluzbe koga se secam je bio sin poznatog proektanta Genexa Kobija Mitrovica, Nebojsa”. Nesa Mitrovic nije bio clan nase sluzbe/spasilac i bio je zaposlen u Genex-u, radio je na Kopaoniku za skijaliste.
Na kraju, zaista mi je drago da ste vi svi prosli bez ikakvih posledica, pa na kraju krajeva nije ni bitno ko je koliko doprineo tome. Zivoti su spaseni I to je najvaznije.
Sto se tice obelezavanja staza, znakovi ili samo markeri, ma kakvi bili su uvek od pomoci. Jas am sada u Kanadi i skijalista ovde su obelezena veoma slicno, s time sto su siroke ivice skijalista sve “ogradjene” konopcima (od drveta do drveta, ili stuba) na kojima vise vidljive tablice sa natpisom: “Attention, Ski Area Boundary, no help beyond this point” Mozda bi nesto tako trbalo napraviti I na Kopu, makar samo u tim kriticnim zonama gde se ljudi najvise gube. Nije skupo resenje a veoma je efektivno, krenes nizbrdo, naletis na konopac koji ti kaze da si na losem putu I znas da dalje ne treba da ides...
Pozdrav,
Neba Djordjevic
Rescue Volunteer XXI Olympic Games Vancouver 2010 www.vancouver2010.com

2+3 = (malim slovima)