Pavle Karajovic  |   |  05.02.2010. 08:52


Ova prica je nazalost istinita.U viken naselju gde imamo kucu, komsijama sam prenosio neprijatno iskustvo.I sada sam i javno sve ispricao,da skrenem paznju na problem obelezavanja staza.Posebno su opasni prelasci sa jene zice na drugu,kada je smanjena vidljivost.Ako je vidno polje par metara u krug vise se ne razlikuje sta je uzbrdo a sta nizbrdo.
Realno,kada se sa ove vremenske distance sagleda problem,tesko da bi nas bilo ko nasao i pomogao.Jedino smo i mogli sami sebi da pomognemo.Medjutim strasno mi je zasmetalo ponasanje instruktora Gorske sluzbe koji u autobusu se hvalio mladjim kolegama pricajuci Minhauzenske price.I od tada vodi moje nepoverenje u Gorsku sluzbu.Jedinog coveka iz sluzbe koga se secam je bio sin poznatog proektanta Genexa Kobija Mitrovica,Nebojsa.On je sa dvoicom kolega na ratraku spasao studenta medicine koji vise nije mogao da se krece.A studenta sam ja ostavio pored jednog markiranog stubica koji se vise nije ni video.Ratrakom su dosli jer motorne sanke nisu mogle da se probiju po tolikom snegu.
Da napomenem,da mi je zena tada bila veliki poznavalac skijanja sa svim instruktorskim ovlascenjima,da sam ja saobracajni pilot koji nikada nije gubio orijentaciju u prostoru.Da sam u to vreme trcao svakog dana od 8-10km.i bio uvek u odlicnoj kondiciji.Znaci nismo bili neki puki rekreativci.Ali splet okolnosti,i malo nepaznje mogu coveka da kostaju glave.

2+3 = (malim slovima)