Pavle Karajovic  |   |  04.02.2010. 16:01

Krajnje je vreme da se staze obeleze.Jer postoji velika verovatnoca da se zaluta kada je smanjena vidljivost i losi vremenski uslovi.Pokusacu ukratko da vam ispricam neprijatni dozivljaj koji je imala moja familija i dva nepoznata studenta krajem decembra 1991g.Bio je lep dan,poceli smo da se skijamo na Gobelji.Oko 12 casova vreme je pocelo da se pogorsava,spustajuci se pored zice,mahnuo sam klincima da kada se popnu zicom krenu prema Jarmu gde nam se nalazio automobil.Ispred njih su se nalazila dva skijasa-studenta od oko 25g koji su takodje krenuli prema Jarmu.(Vreme se vrlo brzo pogorsalo,i vidljivost je bila par metara,duvao je jak vetar i padao sitan sneg).Deca su pratila trag studenata,zena je bila iza njih,i posle par minuta sam i ja sustigao.Ali put je bio pogresan.Nismo imali nikakvu oznaku ni reper da bi se orijentisali.Okrenuli smo se da se vratimo po tragovima u snegu,ali snazan vetar i padavine su ih obrisali.Skupili smo se na gomilu i osluskivali.Culo se samo klaparanje Gobeljine zice na najblizem stubu.Pitao sam odakle dolazi zvuk,svi smo pokazali isti pravac.Ali prelamanje zvukova nas je odvuklo jos dalje od zeljenog pravca.Na tom delu planine nema sume.Padao je mrak,a mi smo ostali na brisanom prostoru.Ni jedan sat nije bio fluorescentan,niko nije posedovao bateriju niti sibicu.U mraku smo nasli na jedno drvo i tu se skupili seli na skije i tako pokusavali da ocuvamo temperaturu.Noc je bila beskrajno duga.U toku noci komandovao sam da svi pokrecu prste na nogama i rukama,i ko se nije odazvao morao sam da ga sutiram da se ne bi zaspao.I tada su pocele prve halucinacije.Jedan od studenata je rekao da je on studira medicinu,i da je on dobar student,da ce u hotelu primetiti da ga nema na veceri,i da Gorska sluzba poci u potragu motornim sankama.Drugi student je dodao da ce verovatno helihopterom da podju u potragu za njuma.Na kraju sam se umesao i rekao im da se nalazimo u Srbiji,i da ako zelimo da se spasemo moramo to sami da izvedemo.Za moju familiju,koja je odsela u kuci u Vikend naselju,niko nije ni znao da nedostajemo.Halucinacije su postale sve jace.
Sa hukom jakog vetra svi smo culi brujanje morornuh sanki,ali to je bila nasa fikcija.
Na par metara od nas vetar je savijao granu jele,i tada neko rece vidite mece kako se igra.Nazalost,video sam mece i ja,ali mi je razum jos toliko funkcionisao da sam im rekao da mecke zimi spavaju,a i da ih nema na Kopaoniku.Tek kada sam ugledao na satu 7 casova,shvatio sam da svice,i da to vise ne umisljam.Vreme je bilo i dalje lose,ali vise nije smelo da se ceka,jer snage je ostalo veoma malo.
Poceli smo da se spremamo za pokret,ali studenti su bili na ivici snage,i nisu zeleli da krenu.Jedva sam ih ubedio,rekavsi da ih niko nece naci u tom bespucu.Gazio sam skijama dubog dneg(preko 1m),studenti su bili iza mene,pa zena i na kraju klinci.Posle pola sata,okrenuo san se i video da studenti nisu vise mogli da nas prate.Dva puta sam se vracao i agresino ih ubedjivao,da ako tu ostanu bice brzo smrznuti.U tom dvosantnom marsu,naleteo sam na stubic koji su postaljeni od Jarma do bivseg releja na Gobelji.Stubici su bili prekriveni ledom,tako da njihova zuto-naradjasta boja nije se videla.A iz pravca odakle je duvao vetar,na stubicima su se napravili ledeni grozdovi.Najslabijeg kondiciono studenta medicine sam tu postavio da saceka gorsku sluzbu.A ostatak tima je krenuo ka releju prateci trag stubica.Oko 9.15h sam nogom lupio u metalna vrata od releja,izleteo je neki covek i pitao me da li sam student? Pozvali smo gorsku sluzbu koja je pronasla studenta medicine kod stubica.Tako smo se svi spasili.Temperatura je bila -17stepeni te noci.Niko nije verovao da smo zivi.
Nepunu godinu dana za 29 novembar svi vikendasi spremali su kuce za prestojece praznike medju njima i ja.U povratku sa Kopaonika bila su dva autobusa,u prvom je bila gorska sluzba i zadnja dva reda su bili redovni putnici,medju kojima i ja.Bio je suncano popodne,autobus je krenuo prema J.Banji i jedan od instruktora gorske sluzbe,poceo je da prica mladjim kolegama kako su prosle nove godine spasili jednu porodicu i dva studenta.I do J.Banje je pricao lazi.Tada sam se ja umesao i rekao im da ta sluzba sluzi samo za skijanje i da ne dao BOG da smo cekali da nas oni spasu.Instruktor je tada priznao da je bilo uzasno vreme i da svi njihovi pokusaji bi ugrozili i njihove zivote.

2+3 = (malim slovima)