Maki  |   |  04.03.2009. 12:35

Ja sam prošle godine polomila butnu kost u sudaru sa drugim skijašem (kod pl. doma Rtanj, kaže nije me video a skijao je i mene, tj udario me je s leđa?!). Pošto se nadležni iz Skijališta Srbije nisu pobrinuli da obezbede prisustvo medicinskog osoblja na stazi, a helikopterski prevoz je očigledno u domenu naučne fantastike, ležala sam na snegu skoro dva sata i pritom imala spazam mišića sve vreme, dok nije došao po mene ratrak. Na ratraku sam se lepo truckala još pola sata, dok me nisu dovezli do ambulante doma zdravlja Raška, kada sam po PRVI put dobila lekove protiv bolova. Iz ambulante u kojoj nemaju ni rendgen aparat, prevezli su me sanitetskim vozilom do bolnice u Kraljevu. Pošto je utvrđeno da je neophodna operacija, saopšteno mi je da ako hoću da me operišu u Beogradu, gde inače i živim, moram sama da organizujem prevoz. Dakle, povredila sam se u 14H, 13.03. a u bolnicu u Beogradu posle svih tih peripetija sam primljena u 02H 14.03. - posle okruglo 12 sati mučenja. Znači, platite Skijalištima Srbije ski pas po ceni nebitno manjoj nego u nekim ski centrima u Austriji a zauzvrat ako se povredite pa čak i ako zadobijete teške telesne povrede, znajte da nećete imati obezbeđenu pomoć medicinskog osoblja na samoj stazi, (momci iz GSS koji su jedina svetla tačka u celoj priči kao i tada dežurna doktorka u ambulanti, daće sve od sebe da odrade svoj posao najbolje što umeju i mogu) ali ćete svakako biti prepušteni sami sebi, pa šta vam Bog da- jer ako polomite butnu kost a ne budete operisani u prvih osam sati nakon povrede,rizikujete da dobijete emboliju pluća,noga se skraćuje zbog dve litre krvi koja se širi u svim pravcima u vašoj butini, i onda ležite još nedelju dana i čekate operaciju dok vam istežu nogu sa tegovima pomoću neke skalamerije. Bravo za Skijališta Srbije...čine sve da se posetioci ski centra Kopaonik osete bezbedno i u slučaju povrede adekvatno zbrinuto

2+3 = (malim slovima)