Skijaška sezona na Kopaoniku se najčešće završava tokom prve ili druge nedelje aprila meseca. Međutim, kao i svake godine sa otapanjem snega Kopaonik, blago rečeno, izgleda kao smetlište. Kao veliki ljubitelji ove planine, jednostavno ne možemo da pronađemo dovoljno negativnih atributa kako bi opisali toliku bezobzirnost prema prirodi. Ni rečima, ni slikama, ni video snimcima jednostavno se ne može dočarati koliko đubreta ostane za svima nama. Prosto je neverovatno da ne postoji deo Turističkog centra Kopaonik a da nema najrazličitijeg đubreta. Sramota nas je i da navedemo šta su sve ljudi ostavili za sobom. 

Dakle, ma koliko to izlizano zvučalo prvo moramo krenuti od sebe i svojih postupaka. Ne postoji izgovor da se bilo kakvo đubre baci van kante za otpatke, pa makar se kanta nalazila i na kilometar daleko. Nije teško, a ni strašno staviti otpatke u džep od jakne ili u kesu ili u automobil i kasnije sve to baciti u najbliži kontejner ili kantu za đubre. To što je neko možda nezadovoljan kopaoničkom uslugom ili cenama ili svojim ličnim životom ili stanjem u društvu ili nečim petim (razlog se lako pronađe) to mu ne daje za pravo da baca bilo šta van mesta predviđanog za to. Nije priroda kriva za naše probleme i lične frustracije. Imajte to uvek na umu kada prljate okolinu oko sebe. 

Jasno je da postoji ogroman problem sa parkingom na Kopaoniku ali nikako ne parkirajte pored podzemnih kontejnera za đubre, jer specijalizovana mašina ne može da priđe kontejnerima, a samim tim ni da ih prazni. To je jedan od glavnih razloga zašto su kontejneri često prepuni.

Dalje, potrebno je još kanti za smeće i kontejnera na teritoriji celog Turističkog centra Kopaonik uključujući i skijalište ali pod uslovom da se redovno i prazne. Još gora situacija je ako postoje kante koje se ne prazne. Takvih primera je bilo i tokom leta i zime. Kada savesni turisti odlože đubre u kante koje niko ne prazni, đubre se raznese po celoj planini te je efekat još gori. Za veliko raznošenje đubreta odgovorni su i građevinari koji ne odlažu šut i smeće na propisan način. Takođe i kaznena politika se mora pooštriti ali pod uslovom da se strogo kažnjavaju svi koji prljaju planinu bez ikakve selekcije. Što planina bude čistija, biće i jači psihološki efekat da se nešto što je čisto i ostavi čistim.

Nacionalni park, JP "Skijališta Srbije" i GSS Srbije svake godine organizuju akciju čišćenja Kopaonika, koja zbog svoje kratke prezentacije u medijima izgleda kao da traje dan ili dva. Međutim, istina je da ima toliko đubreta da su potrebni dani, ako ne i meseci da se planina potpuno očisti. 

Zbog svega navedenog, mišljenja smo da je potrebno izdvojiti novčana sredstva ili osnovati fond koji bi se koristio za medijsku edukaciju turista koji posećuju Kopaonik ali i za kvalitetnije čišćenje planine. Mi smo pokušali barem ovim kratkim člankom, fotografijama i video snimcima da damo mali doprinos u podizanju svesti o očuvanju naše okoline ali nadamo se i da trgnemo sve kopaoničke subjekte da obrate pažnju na ovaj gorući problem.