Koji uslovi moraju biti ispunjeni za rad topova za veštački sneg?

29.2.2016. | 01:03 | Autorski tekstovi | KOMENTARI (5)
Veštačko osnežavanje planina dobija sve više i više na značaju. Zahvaljujući njemu, u lošoj sezoni, ili makar jednom njenom delu, topovi su jedina nada za održavanje u "životu" skijališta Kopaonik, bilo zbog previsokih temperatura ili zbog nedostatka prirodnih padavina. Ista priča važi i za čitavu Evropu. U ovom toplijem ciklusu zima u kome smo trenutno, dešava se neretko, da maltene u srcu "skijaške" sezone, kada se obično beleže maksimumi visina snega (te dalje kroz prvu polovinu marta), skijalište ostane kompletno bez prirodnog snega.

Isfrustirani takvim stanjem, često se javljaju komentari "zbog čega topovi ne rade i šta se čeka sa veštačkim osnežavanjem".

Postoje jasno definisani uslovi u kojima topovi za veštački sneg mogu raditi. Nećemo se baviti čitavim procesom rada snežnih topova, već samo vremenskim uslovima koji moraju biti zadovoljeni da bi se oni pustili u rad. Svima je jasno da je jedan od glavnih faktora temperatura. Međutim, čak i kada je temperatura znatno iznad nule, dešava se da topovi rade punom snagom. To je moguće u slučajevima kada je relativna vlažnost vazduha jako niska, što neminovno znači da je i ona jako bitan faktor.

Iz odnosa temperature i relativne vlažnosti dobija se takozvana tačka rose. Temperatura tačke rose je ona temperatura do koje bi se vazduh ohladio pri konstantnom pritisku tako da postane zasićen, odnosno da mu relativna vlažnost bude 100%. Što je niža vlažnost, niža je i temperatura tačke rose i obrnuto. Pored ova dva faktora, još dve temperature su bitne - temperatura mokrog termometra i ekvivalentna temperatura.

Temperatura mokrog temperatura je temperatura do koje bi se vazduh ohladio isparavanjem do potpunog zasićenja. Ova temperatura je funkcija temperature suvog termometra i relativne vlažnosti. Dakle, ako je vlažnost atmosferskog vazduha velika, sneg ne može znatnije da isparava, jer već sam atmosferski vazduh sadrži visoke koncentracije vode u sebi, pa je isparavanje slabo, a temperatura mokrog termometra bliska stvarnoj temperaturi.

Ekvivalenta temperatura je temperatura koju bi imao delić vazduha kada bi se sva vlaga iz njega kondenzovala u pseudoadijabatskom procesu i izlučila iz njega, oslobođena latentna toplota utrošila na njegovo zagrevanje, a delić vazduha se zatim suvoadijabatski spusti na referentni nivo (1000mb). Dakle, samim time za rad je bitna i gustina vazduha, koja proizilazi iz temperature i pritiska (pritisak, zapremina, gustina i temperatura su međusobno zavisne veličine).

Zavisnost temperature i relativne vlažnosti najbolje prikazuje priloženi grafik. Sa njega se jasno vidi da za rad topova nije dovoljna samo temperatura u bilo kakvom minusu, već je minimalni neophodni uslov da pri blagom minusu vazduh bude tek delimično zasićen vodenom parom (vlažnost 50-ak procenata). Dakle, za tu proizvoljnu temperaturu od -0,1 stepen za rad topova bi bila neophodna vlažnost od 51%, odnosno da tačka rose takvog vazduha bude bar -9,2 stepena. Istom vazduhu odgovara i vrednost od -2,8 stepena za temperaturu mokrog termometra.

Kada je vazduh gušći i teži onda ima i veću relativnu vlažnost (blizu zasićenja), te je potrebna niža temperatura (bar -3 stepena) da bi se krenulo iole sa radom snežnih topova.

Kada je temperatura -5 ili -6 stepeni, praviće se vrlo kvalitetan sneg, bez obzira na vazduh koji je u potpunosti zasićen vodenom parom.

Što se tiče temperature mokrog termometra, posmatrajući relativnu vlažnost kao njenu funkciju dolazimo do neophodnih zaključaka. Ako je relativna vlažnost prilično niska (odnosno vazduh ima nisku temperaturu tačke rose), možemo "praviti" sneg bez obzira što je temperatura par stepeni iznad tačke mržnjenja, odnosno pozitive.

Ako je vlažnost vazduha 100%, onda su temperatura suvog i temperatura mokrog termometra međusobno jednake. Za gustinu se zavisnost lako nameće iz prethodno poznatih zavisnosti, jer je sa njima u vezi. Ako je vazduh ređi, samim time je i lakši, pa se sneg može praviti i na temperaturama par stepeni iznad pozitivne. Ako je vazduh gušći, onda je i teži, pa bi u takvom vazduhu za rad topova bila neophodna i temperatura vazduha par stepeni u minusu.
 
I za kraj lepe vesti nam stiži iz JP "Skijališta Srbije". Na Kopaonik je pristigao novi mobilni top na testiranje (na slici). Proizvođač ovog topa je Supersnow iz Poljske. Njegova snaga je 22 kW, a može da napravi 105 metara kubnih snega za sat vremena. Za jedan minut potroši 645 litara vode, a neophodan je pritisak za njegov rad je od 8 do 40 bar-a. 
Za infoKOP: Ivan Nikolendžić - KimiVB

Pročitajte još: